Последње две године достављачи хране су међу најтраженијим занимањима. Тражени су и возачи Ц и Д категорије али их нема - упражњено је чак 12.000 радних места. Мањак је и угоститеља, фризера, аутомеханичара, столара.
Сектор грађевине је, тврде послодавци, у најгорој позицији - недостаје им више од 30.000 радника.
"Оно где нам највише недостаје радника јесу свакако занатска занимања и генерално та занатска област за коју вам није неопходно високо образовање, него средња стручна спрема. Управо овај дефицит и недостатак кадрова и утиче и те како на послодавце и на само тржиште рада, те тако волим често да кажем да све је мање онога 'ако нећеш ти да радиш, има ко хоће'", објашњава Милош Турински из Инфостуда.
Кад је реч о угоститељима, Турински објашњава да већина њих одлази на Јадран кад почне сезона. Део њих се врати у Србију, а добар део њих наставља пут Западне Европе.
"То су то неке категорије које нам заиста недостају и које ће нам све више и више недостајати у наредним годинама", сматра Турински.
Издато 28.000 дозвола за рад странцима
Кад нема ко да ради, послодавци су принуђени да раднике траже и у иностранству. Странцима је уз боравак, потребна дозвола за рад.
Национална служба за запошљавање ове године издала их је четири пута више него пре пет година. Укупно око 28.000. Највише држављанима Кине, Турске, Русије, Индије и Украјине.
Милош Турински из Инфостуда објашњава да је увоз радне снаге дошао до изражаја током короне, када су почели да мањкају људи који би радили доставу.
"Потом се то одразило на сва остала дефицитарна занимања, те смо тако почели у великој мери да увозимо радну снагу која је на грађевини и то нарочито у Београду. Сад имамо ситуацију због дефицита возача да увозимо раднике из Шри Ланке, али то је само почетак. Ускоро ћемо увозити вероватно у великој мери и раднике који ће да се баве угоститељским пословима", указује Турински.
Међу послодавцима који су говорили о мањку радне снаге провлачила се и теза да "није тачно да нема радника, већ да је проблем у томе што неки не желе да раде за мале паре - 350, 400 евра". Професорку Жарковић питали смо шта мисли о томе.
"Минимална зарада није довољна ни да покрије минималну потрошачку корпу, тако да наравно људи не желе, више би волели да раде за неки већи износ", истиче професорка.
Проблем на тржишту рада је, указује, и преквалификованост - да често људи имају и већи ниво образовања у односу на оно што се тражи на конкретном радном месту.
"То онда повлачи са собом и нижу зараду, наравно да ће онда то људи теже прихватити. Ако сте се школовали за нешто више и желите већу зараду, нећете тако нешто радо прихватити. То је сада проблем да ли је онда наша привреда и у стању и требало би да буде да направи већи број квалитетнијих радних места, а то значи оних који ће уопште и нудити веће зараде а не минималне зараде", напомиње Жарковићева.
Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије објашњава да је обавеза послодавца да сноси трошкове радне и боравишне дозволе, као и свих пропратних такси које су потребне да би се дозволе добиле.
Додаје да неки послодавци радницима плаћају и смештај и исхрану, док други не.
На питање зар онда није исплативије повећати плату радницима из Србије како се не би излагали другим трошковима којих има кад се доводе странци, одговара да "јесте ако се гледа са тог аспекта".
"Али једноставно нема ко да ради и то је у овом тренутку неко једино решење како посао не би стао и како би све то функционисало", указује Јевтовићева.
Како решити проблем мањка радне снаге
У прилог дефицита радне снаге тржишту у Србији не иде ни то што нам је становништво све старије, а радно способни све лакше одлазе за бољим условима. Већина у Немачку којој и даље недостаје три милиона радника.
Попуњавање тржишта рада развијених европских земаља испразнило је регионално тржиште. Брзог решења нема, тврде економисти.
"Једна од мера је пореска политика, пре свега опорезивање тих нижих зарада, јер то су људи који нама највише иду, људи који имају средњи ниво образовања и ниже од тога, они су у том скупу миграната бројнији него висококвалификовани, а држава много релативно више оптерећује те ниске зараде у односу на рецимо послодавце у Немачкој. Да бисте ви као послодавац у Србији вашем запосленом понудили зараду у нето износу која је већа, вас држава мора да ослободи дела пореза", наглашава професорка Економског факултета Јелена Жарковић.
Друга мера за брзо деловање је она која се и спроводи - довођење радника из иностранства.
"Мислим да је једини начин како да ми то можемо да решавамо, као што решавају неке богатије земље од нас то је увозом радне снаге и да будемо негде задовољни да смо на том нивоу дохотка да постоје неке земље које су сиромашније од нас и којима је ово тржиште рада привлачно", наглашава професорка Економског факултета Јелена Жарковић.
Стратешки приступ решавању проблема
Професорка Жарковић указује и да држава овом проблему треба да приступи стратешки - да годинама унапред размишља о томе шта је дефицитарно и да се, кроз систем образовања, води рачуна о потребама привреде.
И Унији послодаваца Србије залажу се за реформу образовања како би се на дужи рок решио проблем мањка радника.
Процена Уједињених нација је да ће Србија у наредних 30 година остати без петине радне снаге. На чему смо тренутно прецизније ћемо сазнати кад стигну резултати пописа који ће одредити и економску и демографску политику, преноси РТС.