Свети великомученик Димитрије родио се у Солуну, за време цара Максимијана (владао крајем трећег и почетком четвртог века), као једино дете веома побожних људи. Отац му је био солунски војвода и тајно је веровао у Христа, не усуђујући се да јавно исповеда хришћанство, због прогона хришћана.
Цар га је поставио за намесника града Солуна, са задатком да очисти ту област од хришћана, али је Димитрије почео јавно да проповеда хришћанство.
Сазнавши да је намесник Димитрије хришћанин и да је многе, не одвратио него преобразио у хришћанство, цар се наљутио и бацио га у тамницу.
По наређењу цара Максимијана Димитрије је избоден копљима усред молитве, а његово тело је бачено.
Хришћани су га тајно узели и сахранили на месту где се касније великаш из Илирије, по имену Леонтије, излечио од тешке болести, а у знак захвалности на гробу је подигао цркву.
Свети Димитрије се сматра заштитником Солуна, јер је спасао град од непријатељске војске, исцелитељом болесника и невољника. Руси га такође славе и сматрају га за покровитеља и заштитника Сибира. И сви православни хришћани славе Светог Димитрија, верујући у његове исцелитељске моћи.
Код Срба је Митровдан једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. У српском народу Митровдан се сматра за хајдучки растанак и време почетка зиме.
На Митровдан су се, наиме, хајдуци растајали да би код јатака провели зиму и поново су се састајали о Ђурђевдану следеће године. Тако је и настала крилатица „Митров данак - хајдучки растанак, Ђурђев данак - хајдучки састанак“.
Према народном веровању, ако данас пада снег, снежни прекривач ће се задржати све до априла. Ако је данас облачно, зима ће бити топла, а ако је ведро, према народном веровању, предстојећа зима биће оштра.