СВЕТ

Без „црвеног таласа”: Како ће се амерички избори одразити на однос Вашингтона према Русији и Балкану

Упркос очекивањима присталица Републиканске странке да ће њихови кандидати на међуизборима у САД убедљиво победити у оба дома Конгреса, „црвени талас“ који би преплавио вашингтонски Капитол је изостао. Иако су републиканци остварили велику предност у трци за Представнички дом, ситуација у Сенату је неизвесна.
Sputnik
Досадашњи резултати избора за Представнички дом и трећину Сената нису онолико лоши за демократе колико су они страховали, нити су онолико добри за републиканце колико су се они надали, каже за Спутњик историчар и спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“, др Срђа Трифковић.
Оно што, како додаје, можда може да охрабри републиканце је да су гласови прво пребројани у великим урбаним областима критичних држава у којима доминирају демократе и да се увек касни са гласовим из руралних подручја у којима су републиканци доминантни.

Изостао „црвени талас” на Капитолу

„Међутим, имајући у виду слабост Бајденове позиције на средини мандата и чињеницу да он ужива једва 40 посто подршке јавности, можемо рећи да су се демократе на овим изборима, ако задрже контролу над Сенатом, „провукле” боље него што су се надали”, истиче Трифковић.
Као главни разлог изостанка бољег резултата републиканаца наш саговорник наводи поделе унутар Републиканске странке на два јасно профилисана крила и помало шизофрену позицију многих републиканаца који морају да се определе за или против Трампа.
„Иако Трамп још није обзнанио своју трку за Белу кућу 2024. године, његово наслеђе је интензивно присутно у странци и заснива се пре свега на тврдњи о покраденим изборима 2020. године. Са друге стране, у тој партији имамо и оне које Трамп и његове присталице презриво називају „носорозима”, јер их сматрају републиканцима „само по имену”, односно поборницима „неталасања” у Вашингтону и не довођења у питање кључних поставки двостраначког система власти. Дакле, да је странка збила редове иза „трампистичког крила” или да се то крило мање осетило доминантним, што је отуђило многе центристичке бираче који лавирају између републиканаца и демократа, резултати би вероватно били другачији”, каже Трифковић.

Без промене политике према Украјини

Он сматра да победа републиканаца у Представничком дому, па ни евентуално у оба дома америчког Конгреса, неће имати великог ефекта на спољнополитичке одлуке, будући да је фокус свих републиканских кандидата на овим изборима био на домаћим питањима која се непосредно тичу квалитета живота – инфлацији, ценама енергената, криминалу и питањима миграната.
„Дакле, чак и ако републиканци у оба дома Конгреса преузму контролу над спољнополитичким одборима, то не значи да ће доћи до виднијих промена у америчког спољној политици. Наиме, иако постоје многи „трамписти“ који су веома скептични према рату у Украјини и који сматрају да је администрација својом агресивном и провокативном политиком према Русији итекако допринела његовом избијању, у републиканским редовима имамо и многе спољнополитичке „јастребове“ попут Линџија Грејема или својевремено Џона Мекејна, који никада није видео рат који му се није допао“, напомиње историчар.
У том смислу, појашњава, не може се очекивати промена политике у смислу подршке Украјини, али би републиканци у Конгресу могли утицати на много стриктнију контролу трошења средстава од стране украјинских власти него што је до сада био случај, јер има разлога да се верује да је огроман део директне америчке помоћи завршио или на црној берзи наоружања у земљама трећег света или у џеповима украјинских функционера.
„Али, за разлику од онога што смо чули од једног броја лево-прогресивних демократа, на републиканској страни још нема наговештаја о томе да би требало подстаћи Зеленског да напокон седне за преговарачки сто са Путином, или да се на неки други начин покрене процес политичког окончања сукоба“, примећује Трифковић.

Политика према Балкану

Наш саговорник је мишљења да превласт републиканаца у једном или оба дома Конгреса неће донети битније промене ни у америчкој политици према Балкану.
„Амерички законодавци неће да „залегну“ за ову или ону страну зато што верују у њену исправност, него зато што у томе виде неки свој политички или неки други капитал. Зато не очекујем да ће ико од њих да се заузме за ову или ону позицију из простог разлога што ту нема политичког профита“, закључује Срђа Трифковић за Спутњик.
Осим избора за Конгрес, одржани су и избори за гувернере у 36 америчких држава, а ситуација је углавном непромењена у односу на претходне изборе. Иако трка за гувернера привлачи мање пажње него за Конгрес, избор гувернера важан је због питања права на абортус, права трансродних особа, поседовања и ношења оружја, али и будућих избора за председника САД.
У видеу погледајте зашто су амерички избори по некима прекретница за будућност САД и односе на глобалној сцени:
Коментар