Научници су секвенционирали најстарији биљни геном који је забележен, а потиче од семенки лубенице које су овчари из каменог доба узгајали у Сахари, открива нова студија.
Семенке лубенице старе 6.000 година поново су се појавиле ‘90-их током археолошког ископавања пећине, познате као Уан Мугаг, која се налази дуж дела Сахаре која је сада Либија. Научници претпостављају да је због сувог и сланог ваздуха у пећини, семе остало добро очувано – што је тиму из Краљевске ботаничке баште из Велике Британије омогућило да секвенцирају њен ДНК, према студији објављеној 30. јула у часопису Молекуларна биологија и еволуција.
Испитивање генома је такође показало да је реч о семенкама дивље лубенице, једне од најстаријих афричких усева, и да су вероватно садржале „болесно горку пулпу“. Откриће је важно јер нуди информације о припитомљавању лубенице Citrullus lanatus, што у преводу значи „појести нешто слатко“, у којој данас уживамо. Такође нуди увид у исхрану и стил живота древних људи.
Као део студије, истраживачи су такође секвенцирали геноме десетина врста лубеница које су део опсежних колекција Краљевске ботаничке баште. Научници су открили да су сточари или намерно сакупљали или узгајали ову лубеницу горког меса, што је у складу са траговима зуба пронађеним на неким од најстаријих семенки сакупљених у Судану, наводи се у студији, пише „Сејенс алерт“.
У посебној студији истраживачи су идентификовали генетске мутације које су древној лубеници дале горка једињења, заједно са данашњим препознатљивим светло-црвеним месом. Међутим, није познато у ком тренутку у историји је лубеница почела да личи на воће које се налази у савременим продавницама прехрамбених производа.