Према наводима британских медија, овај потез властима у Вашингтону даје отворену могућност за пуну примену закона о антидампингу, како би реговале на оно што је америчко Министарство трговине окарактерисало као „тржишне деформације изазване све већим мешањем руске владе у њихову економију”.
Ова одлука у пракси значи, појашњава Махмут Бушатлија, да америчке државне институције могу да санкционишу било какве трансфере и послове које са Русима обављају америчке, али и европске фирме, а који су препознати као дампинг, и да сходно томе изричу новчане казне онима који су „ухваћени” у дампингу (продаја робе по цени испод нормалне вредности).
Створи дампинг – казни дампинг
Међутим, додаје наш саговорник, та одлука је у потпуној супротности са претходним, будући да имамо ситуацију да Европска комисија инсистира на томе да она одређује горњу границу цене руске нафте и гаса, са идејом да та граница буде далеко мања од тржишне.
„Дакле, у случају да европске фирме почну да купују руску нафту јефтиније него што је њена цена на тржишту, Америка би могла да кажњава и руску фирму која продаје, али није одговорна за ту цену, али и европску фирму која ту нафту купује. Они, суштински, инсистирају на томе да се створи тај дампинг и да руски производи имају цену испод тржишних, што јако погодује Америци која и јесте инспиратор целе те идеје о контроли цена руских енергената”, наводи Бушатлија.
Према његовом мишљењу, ово није једини проблематичан аспект најновије одлуке америчких власти.
„Када имате тржиште ви можете и да установите шта је дампинг. Али, ако кажете да неко, по вашем мишљењу, више није у режиму слободног тржишта, онда му практично признајете право да формира цене како хоће, а не онако како то тржиште захтева, па се и не можете жалити на његове цене у односу на ваше. Тако да има пуно недоследности и занимљивих ствари у понашању америчке администрације, иза којег стоји жеља да се заради и заштити неконкурена америчка роба, попут течног гаса који је скоро три пута скупљи од руског. Тако се прво Европа натера да уведе санкције Русији, да не купује руску, већ америчку робу, а онда се кажњавају руске и европске фирме које тргују. Наравно, стално се провлачи и та идеја САД да ако не могу да контролишу остатак света, покушају бар да контролишу Европску унију”, указује Бушатлија.
Парадокс је, примећује, то што се само поједине чланице ЕУ боре против тога, док остале, иако виде да их Америка потапа, доследно прате оно што им нареди бирократија из Брисела која се потпуно отуђила од своје средине и националних држава из којих су дошли.
Бизарна политичка игра
Како каже, сасвим је јасно да је реч о бизарној политичкој игри у којој су амерички потези заправо изван економије, а све више у сфери социјалне патологије, јер је једини циљ да та земља настави да буде силна и једина на свету.
„Отуда и овакве нелогичности у одлукама, попут ове да некога искључите са слободног тржишта, а онда га кажњавате, као и оне који са њим сарађују. Али, америчка администрација је врло недоследна у било чему, па чак и у стварима које се односе на квалитет живота Американаца и врло је тешко докучити тај начин размишљања. САД заговарају либералну економију, иако је видно немају већ тридесет година, то је држава која инсистира на декомократији, иако су у њој људска и мањинска права далеко од било какве демократије. Када, коначно, погледате на који начин се одвијају избори у Америци, поготово они пре две године кад су се гласачки листићи људи који су гласали поштом проналазили на ђубришту, јасно је да тамо морал не игра никакву улогу, већ је једини циљ опстанак на власти и примат у свету”, закључује Махмут Бушатлија.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да „одлука САД да Русији одузму статус тржишне економије представља начин притиска на Москву, који не доприноси стабилизацији на светским тржиштима”, док је амбасадор Русије у САД Анатолиј Антонов назвао је тај потез „нелогичним” и оптужио Вашингтон да даље продубљује „неравнотеже на светским тржиштима, које су узроковане бројним нелегитимним једностраним баријерама”, преноси Раша тудеј (РТ).