Совјети су били једини који су наоружавали своје космонауте, што је у другим земљама изазивало бројне недоумице. Ипак, таква пракса је била уведена из врло озбиљних разлога.
Непријатан случај
Улазак космичког брода у атмосферу и његово приземљење су веома сложен процес, а свака ситница може бити фатална. При великој брзини којом се летелица креће чак и најмањи пропусти у паљењу мотора могу у великој мери да промене путању лета, услед чега космички брод може да се приземљи на стотине километара од места предвиђеног за слетање. Космонаути су тако могли да се нађу негде где их нико не очекује и да се суоче с разним непланираним проблемима и опасностима.
Управо се то догодило 1965. године космонаутима Павлу Бељајеву и Алексеју Леонову, по повратку с врло успешне мисије „Васход 2“. Приликом слетања изгубили су курс и приземљили се у Сибиру, усред шуме. Космонаути су одлично знали да су сувише далеко од базе и да ће морати да ноће у тајги – царству медведа и вукова.
Бељајев и Леонов имали су код себе један деветмилиметарски полуаутоматски пиштољ, који, наравно, није могао озбиљно да науди звери попут медведа, али им је ипак добро дошао. Када су током ноћи звери покушале да нападну камп, ватрено оружје је буквално спасило космонауте. Они су пуцали у ваздух и ти звуци су отерали животиње.
После те приче Леонов се обратио руководству с предлогом да израде специјално оружје за космичке летове. Резултат рада тима совјетских инжењера било је троцевни пиштољ ТП-82 или ТОЗ-82, у којем су се користила два различита калибра. У горњим цевима користиле су се патроне калибра 40 милиметара, а доња цев је била нарезана и користила је патроне које су биле исте као и за АК-74.
Оружје је имало покретни кундак, који је могао да се искористи и као мачета, чија је дршка била уденута у конструкцију као у корице. Пиштољ је, такође, могао да испаљује сигналне ракете за позив у помоћ.
Оружје се веома допало америчким астронаутима
ТП-82 је постао део стандардног комплета за преживљаваље и редовно се користио током совјетских и руских космичких летова од 1986. до 2006. године. Пиштољ је испоручиван и неким јединицама совјетске војске, које су деловале у посебно негостољубивим подручјима.
Чак су и астронаути НАСА вежбали да користе ТП-82 током обуке у водама Црног мора. Амерички астронаут Дејв Вулф провео је у руској космичкој станици „Мир“ четири месеца током 1997. и 1998. године и био је одушевљен тим оружјем које је окарактерисао као „веома прецизно и погодно за коришћење“
Демократија у космосу
Специјална комисија је 2007. године дошла до закључка да је преостала муниција за ТП-82 потпуно пропала. Она је одавно повучена из производње, а уместо ње је у наоружање уведен стандардни полуаутоматски пиштољ. Сада оружје није обавезно у космосу. Сваки пут пред лет званични представник Руске космичке агенције спроводи гласање међу члановима посаде да би одлучио да ли треба да носе оружје са собом. У већини случајева оружје се не носи.
Наравно, нико није осигуран од неочекиваних опасности и многи кажу да на космичком броду треба да постоји оружје. Стручњаци, ипак, саветују да оно буде смештено у неком одвојеном делу, како би било доступно само изван космичког брода.