Највећи број пронађених нумизматичких налаза везује се за 17. век, укључујући новац пољских и угарских краљева и турске акче.
Пронађен новац цара Ивана Грозног
Куриозитет представља новац цара Ивана Грозног из средине 16. века, који потврђује писане изворе о путовањима папраћких игумана у Русију.
Игуман манастира Папраћа, Нектарије, изјавио је за Срну да се стара црква која је пронађена испод пода постојећег манастира може довести у везу за период када је владао краљ Драгутин или још раније од 14. века.
Он је додао да ће то показати археолошка истраживања која су у току на црквеном простору манастира Папраћа и истакао да је стара црква, која је пронађена у „лађи“ постојећег манастира, најстарија светиња на овом подручју.
Игуман Нектарије рекао да су у малој припрати пронађени гробови испод темеља постојеће цркве, за коју се верује да је грађена у 16. веку.
„Да ли је то везано за период обнове Пећке патријаршије 1550. године не знамо, али знамо да с почетком 15. века има указ Отоманске царевине, тачније султана, да се не смеју зидати нове цркве“, навео је игуман и додао да је први писани докуменат о манастиру Папраћа из средине 16. века.
Подсетио је да археолошке радове, за које је благослов дао епископ зворничко-тузлански Фотије, финансира Еперхија зворничко-тузланска и указао да је истраживање дозволио Завод за заштиту споменика Републике Српске.
Велики значај манастирског комплекса
Руководилац истраживања и археолог Александар Јашаревић рекао је за Срну да су археолошка истраживања показала да манастирски комплекс има још већи значај него што се раније претпостављало, пренео је РТРС.
„Испод пода великог трихоконоса из средине 16. века откривени су остаци старије једнобродне цркве с краја 13. века, уз коју је у 14. веку призидана припрата са гробницом на свод“, навео је Јашаревић.
Он је нагласио да је у средини наоса откривена још једна већа гробница на свод, ктиторски маузолеј, док су остаци старије цркве били украшени квалитетним фрескописом српско-византијског стила.
„Сама гробница била је опљачкана у 19. веку, али откривени су остаци најмање три покојника са траговима златовеза на костима, што све ово иде у прилог да су ту сахрањивани најистакнутији чланови друштва и ктитори“, рекао је Јашаревић.
Према његовим речима, старија црква страдала је у другој половини 14. века, да би након тога почетком 15. века била формирана велика некропола под стећцима која је трајала све до почетка 16. века.
Јашаревић је рекао да је до сада истражено око 80 гробова и да су неки од гробова садржавали прилоге у виду новчића или делове ношње попут остатака тканине, дугмића или делова појасних копчи.
Средином 16. века на том локалитету подигнута монументална црква, данашњи храм, са конацима и обзиђем.
Истакао је да су нови конаци имали трем са стубовима, остатке дренажног канала и огњиште и додао да је откривена велика количина археолошког материјала, укључујући алатке од кости и рога, керамичко посуђе, посуде од стакла, делове стаклених прозора, алатке од метала, накит и новац.
Јашаревић је казао да је до сада истражена површина од 250 метара квадратних око конака и најавио наставак археолошких ископавања за идућу годину.