Резолуцију су подржале 94 чланице, против је било 14, а још 73 чланице УН било је уздржано. Седница је одржана на иницијативу Канаде, Гватемале, Холандије и Украјине.
Према нацрту резолуције који је поднет Генералној скупштини УН на разматрање, она „препоручује да њени чланови у сарадњи са Украјином формирају међународни регистар штете, који ће служити као документовани доказ о наводној штети, губицима и рањавањима... насталим као резултат међународно противправних дејстава Руске Федерације у Украјини или против ње, као и да промовише и координира прикупљање података“.
Русија је била против усвајања документа, изјавивши да нацрт резолуције нема правну тежину и да представља „ништавни покушај да се легализује оно што се не може легализовати са становишта међународног права“.
Стални представник Русије у УН Василиј Небензја рекао је на седници да западне земље настоје да искористе блокирана суверена средства Русије како би наставиле са испорукама и отплатом оружја које је већ достављено Кијеву и назвао је ову могућност „очигледном пљачком“.
Представник Русије је упозорио да би усвајање резолуције могло да се као „бумеранг“ врати њеним иницијаторима и упозорио да ће „таква одлука само довести до повећања нестабилности и напетости у свету“.
Земље које су биле уздржане или су гласале против резолуције указивале су на потребу дубљег разматрања оваквих иницијатива, несавршености њеног правног оквира, као и неправду према другима који траже, а не добијају надокнаду за претрпљену штету због дејстава Запада.