Наступа азијски моменат: Америка не може да заустави ширење утицаја Русије и Кине

Ово за Спутњик каже спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић, анализирајући Самит АСЕАНА одржан протеклог викенда у Камбоџи.

Он објашњава да је кључни догађај у оквиру Самита био Форум источне Азије, на коме, поред чланица асоцијације учествују и партнери АСЕАНА, међу њима су Руска федерација, Кина, САД, Јапан, Јужна Кореја, и додаје да ће у наредних недељу дана пажња целог света бити усмерена на овај регион. На Балију се, 15. и 16. новембра састаје Г20, а након њега је самит АПЕК-а, Азијско – пацифичког форума економске сарадње, на Тајланду, у Банкоку.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров на Форуму источне Азије говорио је о покушајима САД и НАТО да милитаризацијом азијско-пацифичког региона њиме завладају. Рекао је да НАТО више не говори да је одбрамбени савез и да своју „линију одбране“ већ помера на Јужно кинеско море.

„Треба приметити да америчлка делегација није напустила салу док је говорио министар Лавров. И Бајден је одржао говор, као и Кинески премијер Ли кећијанг. Све је прошло у доста дипломатском маниру. Такође, министар Лавров је био на једној веома посећеној вечери коју су му приредили домаћини. Дакле, ту није било бојкота којим су махали и претили западни медији“, примећује Коркоделовић.

Он подсећа да је Лавров на ову тему говорио и у септембру, на министарском састанаку Источно - азијског форума у престоници Камбоџе.

„САД покушавају да створе одређене мање савезе, као што је АУКУС, војни савез Велике Британије, САД и Аустралије, са идејом да се прошири на Нови Зеланад, Канаду и Јапан, чији је главни циљ у азијско – пацифичком региону ограничавање деловања и ширења Кине и Русије. Русија, посебно у време сукоба у Украјини, а нарочито у време санкција и невиђеног медијског бојкота и блаћења, све више гледа на Исток, оријентише се на Исток и тако на неки начин одговара на вечно питање коме припада, Европи или Азији“, каже Коркоделовић.

Он додаје да не гледа само Русија неповољно на концепт ширења НАТО-а, који је озваничење добио на јулском самиту Алијансе у Мадриду када је речено да је НАТО заправо заштитник мира на глобалном плану и да се зато шири на азијско - пацифички регион.

„То пре свега раде због обуздавања Кине и Русије, а у Москви и у Пекингу сматрају да је то изузетно опасно, јер се показало да где год је НАТО присутан, ту су честе провокације, могући су оружани сукоби, интервенције, па и отворени ратови. Кинеска штампа истовремено упозорава на даље ширење присуства НАТО у форми АУКУС-а или „Пет очију“. То би могло да буде погубно за овај регион“, каже Коркоделовић.

Он додаје да су у последње време у овом региону активне и земље попут Француске, која има своје колонијалне поседе на Пацифику, као што је Нова Каледонија, једна од последњих колонија у свету и Тахити. Присутна је и Холандија, која је некада имала највреднији колонију, Индонезију.

„Чак се и Немачка појављује са својим ратним бродовима у водама Пацифика. Све то не дељује добро Кини и Русији. Потпуно је разумљиво што је министар Лавров одржао говор у том духу“, оцењује наш саговорник.

Десет земаља АСЕАНА, чији је главни партнер НР Кина, простиру се на 4,5 милиона квадратних километара, укључујући 20 хиљада острва. На овом простору живи око 660 милиона људи, а преко 50 одсто су млади до тридесет година.

АСЕАН има изузетну радну снагу, која ће можда у наредним деценијама претећи, што се тиче радно способног становништва и Кину. АСЕАН, као ентитет је сада пета највећа економска сила света, а после 2030. би требало да буде четврта. То је изузетно важан део „азијског момента“.

„Пут до Пекинга, Вашингтон води преко Москве. Американци су јасно у својој најновијој стратегији националне безбедности истакли да је њихов главни конкурент, па и главна претња националној безбедости управо Кина, због економске моћи“, подсећа Коркоделовић.

Када је реч о „азијском моменту“, важна је још једна чињеница, Азија чини 60 одсто становништва света, далеко највише доприноси привредном развоју човечанства у последње две деценије;

„Отуда САД, да би могле да сачувају примат, а то безусловно желе, морају да виде како ће обуздати пре свега НР Кину, мада је рат у Украјини показао да можете штампати доларе, али не можете штампати нафту и гас, не можете штампати рудно богатство. Поједини економисити са Запада указују да не постоји довољно свести о значају руске привреде, без обзира што јој се често спочитава да није реформисана, да је бензинска пумпа са нуклеарном бомбом“, каже Коркоделовић.

Он додаје да Америка добро зна да је, мерено паритетом куповне моћи, Русија иза Немачке четврта највећа сила света, са добрим изгледима да је претекне наредних година.

Економски моћна Азија са оваквом Русијом и Кином као највећом економијом у развоју велика је препрека за САД, поред изузетно тешких санкција уведених Русији и нових санкција уведених Кини.

„Последњи сет се односи на високе технологије, већ се прича о томе да је на помолу рат високих технологија између САД и Кине. На Конгресу Комунистичке партије могли смо да чујемо да је развој високе технологије део стратегије националне безбедности Кине“, каже Коркоделовић.

Он додаје да САД треба да имају на уму још једну важну чињеницу која долази уз „азијски моменат“, важна улога Кине у дипломатском решавању спорова.

„Кина никако не жели да прихвати да се у сукобу у Украјини ради о новом хладном рату и настоји по сваку цену да одржава мир, да буду избегнути евентуални војни сукоби са САД око Тајвана или Јужног кинеског мора. Кина је свесна да је мир, безбедно окружење услов за безбедан даљи привредни раст“.