ММФ погоршање приписује пооштреној монетарној политици којом централне банке покушавају да обуздају упорну и високу инфлацију, те слабом расту у Кини, континуираним поремећајима у набавци и несигурном снабдевању храном.
ММФ је благо снизио прогнозу светског економског раста у 2023. години, са 2,9 на 2,7 одсто.
Показатељи „потврђују да су изгледи суморнији, посебно у Европи“, објавио је ММФ на блогу уочи самита челника Г20 у Индонезији.
Индекси пословне активности (ПМИ) који мере активност у индустрији и услужном сектору, приказују слабљење у већини великих привреда у саставу Г20. Активност клизи према негативном подручју, а инфлација је и даље висока, истичу у ММФ-у.
Заоштравање енергетске кризе у Европи озбиљно би нашкодило расту и додатно би подстакло раст цена, а ако период високе инфлације потраје, централне банке могле би да подигну каматне стопе више него што се очекује, а услови за финансирање могли би да буду пооштрени. То доноси већи ризик од дужничке кризе за рањиве привреде упозоравају у ММФ-у.
Тим ризицима придружују се и фрагментација глобалне привреде и лоше временске прилике, закључује ММФ.