"Стално нове проблеме изазивају, шта ће се десити ако стварно буду одржани избори - Срби ће их бојкотовати, а то може да доведе до инцидената, сукоба. Да ли ће то бити оправдање да се стационирају не само специјалне параполицијске јединице у што већем броју на северу, него да се можда чак стационирају и припадници тзв. косовских безбедносних снага", указао је Дрецун у разговору за Танјуг.
Додаје да Приштина увек прави корак више ка изазивању нових инцидената и ка стварању нових препрека да се стабилизује ситуација.
"То је оно што забрињава. Они неће одустати од изазивања тих криза да би натерали Београд да прихвати да разговара о тзв. међусобном признању", наводи.
Дрецун каже и да се премијеру привремених приштинских институција Аљбину Куртију жури да поништи негативан ефекат по привремене институције због изласка Срба јер, како додаје, без Срба нема мултиетничности на КиМ.
Како каже, можда Курти и пронађе "две, три српске странчице" које ће учествовати на изборима, на које ће можда изаћи 50, 100 људи, како би показао да је све у реду.
Дрецун примећује како Срби, ектремисти могу да изазову проблеме и наводи да се зато и прави она прича "бригада север" - паравојна формација и то све са разлогом да би се окренула ситуација наглавачке.
"Разлог је последица, излазак Срба из привремених институција је последица, а не разлог ове кризе. Разлог је то што је Приштина једнострано укинула договор око регистарских таблица и што не жели да формира ЗСО. Мора да се отклони разлог, да би се отклонила последица. Није решење да се распишу избори, да се нађе неколико подобних Срба који ће признати ту лажну државност, проблем је што немате легитимитет за тако нешто", наводи.
Дрецун додаје да је Српска листа добила подршку грађана српске националности на КиМ и да се то не може тек тако укинути.
"Ти грађани стоје иза Српске листе и они ће то показати и на тим изборима ако до њих дође јер ако би се решио проблем са таблицама и кренуло у формирање Заједнице српских општина, онда би се створили услови да се Срби врате у институције. Вероватно је расписивање тих избора за 18. децембар ишло том логиком да ће можда нешто у међувремену да се промени па избори неће бити ни потребни", наводи Дрецун.
Када је реч о Куртијевом инсистирању да се прихвати немачко - француски план који Београд не прихвата јер подразумева чланство Косова у УН-у, Дрецун каже да би Курти желео уз помоћ неких западних земаља да се преформатира читава прича.
"Желео би да се разговара само о томе како ће Београд и на који начин да призна директно или посредно лажну државу Косово и да јој не смета на њеном путу ка чланству у УН. За нас то није прихватљиво и то не ствара могућност за дијалог, већ га руши", каже Дрецун.
Председник скупштинског Одбора за КиМ додаје да је Бриселски дијалог замро.
"Нема га већ дуже време и не видим могућности да се настави сем ако се не би постигао евентуално неки договор око регистарских таблица па да се онда организује неки састанак на високом нивоу у Бриселу, али овакво понашање привремених приштинских институција дефинитивно убијају могућност да се настави дијалог", додаје.
Сматра да би се нешто променило уколико би се решило питање регистарских таблица и кренуло у формирање Заједнице српских општина али, како каже, Курти без санкција неће бити натеран да се понаша политички рационално.
"Инсистирање неких земаља попут САД и неких званичника ЕУ да Курти пролонгира реализацију једностране одлуке док се не постигне решење за таблице је прилично снажно, али је оно само вербално, није стављено Куртију да ће претрпети санкције, а без тога тешко да ће он да прихвати те сугестије", каже.
Указује и на то да је данас Беслик Бисљими, главни преговарач Приштине на састанку код шефа дипломатије ЕУ Жозепа Бореља, а да су таблице тема састанка, али да се и ту види провокација јер је са собом повео саветницу за тзв. Прешевску долину.
"То је подручје Прешево, Бујановац, Медвеђа на територији централне Србије. Каква је порука, шта ће она да разговара о таблицама. То је сада нови покушај да се наметне нека нова препрека у дијалогу - да Приштина треба да заступа интересе Албанаца из централне Србије и да тај непостојећи проблем тзв. Прешевске долине мора да буде укључен у Бриселски процес када год и ако буде настављен", појашњава Дрецун.
Закључује да Приштина жели да онемогући наставак дијалога у статусно неутралној форми и врши притисак на све могуће начине, посебно преко севера Косова где ометају нормалан живот српском народу и угрожавају његову безбедност и опстанак, да се Београд окрене и одустане од статусно неутралне форме дијалога.
"Хоће да Београд прихвати оно што би они желели - да се разговара о тзв. међусобном признању, односно да Београд прихвати постојање те лажне државе, што значи да не мора да је призна, али да не смета приликом чланства у УН", додаје.