Скуп је отворио први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, оценивши да је, поводом обележавања 10. годишњице механизма сарадње Кине и ЦИЕЗ, Србија посебно поносна што је први пут домаћин симпозијума истраживачких организација.
„Најбољи показатељ досадашњег успеха јесте чињеница да је обим трговинске размене између Кине и држава ЦИЕЗ значајно порастао у претходних десет година и то за чак 142,6 одсто, достигавши цифру од 136,2 милијарде долара у 2021. години“, истакао је Дачић.
Српски шеф дипломатије је најавио „додатне заједничке напоре у циљу даљег интензивирања сарадње у оквиру формата Кина–ЦИЕЗ, који се показао као изванредан за очување старих и развој нових видова сарадње“.
Ивица Дачић на Самиту Кина-ЦИЕЗ (Земље централне и источне Европе)
© Фото : Уступљено Спутњику
„Србија жели да настави да унапређује своју сарадњу са Народном Републиком Кином, коју сматра поузданим партнером, искреним пријатељом и једним од најутицајнијих политичких и економских фактора у данашњем свету“, нагласио је Дачић.
На симпозијуму, који је одржан у оквиру обележавања 75 година ИМПП, учествовало је више од 30 истакнутих научника из Кине, Србије и других земаља ЦИЕЗ, као и амбасадорка Кине у Србији Чен Бо и амбасадорка Србије у Кини Маја Стефановић.
Чен Бо на Самиту Кина-ЦИЕЗ (Земље централне и источне Европе)
© Фото : Уступљено Спутњику
Кинеска амбасадорка је оценила да сe упркос напретку у последњих 10 година, сарадња Кина-ЦИЕЗ одвија последњих година у измењеној међународној ситуацији у којој расту „унилатерализам и протекционизам“, што представља нови изазов.
„Постоје коментари који указују да смо могли да постигнемо више и да смо могли брже остваримо циљеве. Међутим, овај формат, као и други много већи формати сарадње, не може да функционише изоловано и да избегне суочавање са негативним утицајима на глобалном нивоу“, оценила је амбасадорка Стефановић, истакавши да није само на Кини, већ и на свим чланицама формата да предлажу пројекте сарадње.
Маја Стефановић на Самиту Кина-ЦИЕЗ (Земље централне и источне Европе)
© Фото : Уступљено Спутњику
Директор ИМПП-а проф. др Бранислав Ђорђевић оценио је да „сарадња Кина-ЦИЕЗ није имуна на критике“.
„Ту су оне добронамерне, конструктивне, али и оне које можда то нису и које је чак оспоравају. Овај изазов је велики, али не би требало да нас омете и заустави, да нас натера да побегнемо од проблема“, истакао је он.
Браислав Ђорђевић на Самиту Кина-ЦИЕЗ (Земље централне и источне Европе)
© Фото : Уступљено Спутњику
„Данашње кризе су мултидимензионалне, међуповезане, и стога се истинска решења могу наћи само у оквиру мултилатерализма, који укључује поштовање за једнакост међу државама, за њихову разноликост и заједничке основе за проналажење одрживих решења“, нагласио је Ђорђевић.
Директор Института за европске студије Кинеске академије друштвених наука Фенг Џонгпин оценио је да је један од проблема за сарадњу Кина-ЦИЕЗ чињеница да Европска унија све више гледа на Кину као „економског и технолошког конкурента“.
Самит Кина-ЦИЕЗ (Земље централне и источне Европе)
© Фото : Уступљено Спутњику
Професор Драган Павлићевић са Сиан Ђиатонг-Ливерпул универзитета оценио је да је геополитичко уоквиравање сарадње Кина-ЦИЕЗ озбиљан проблем за овај формат и истакао да чланице платформе морају да раде на његовом превазилажењу.
Др Александар Митић, научни сарадник ИМПП-а, истакао је да формат Кина-ЦИЕЗ обележава деценију од настанка у фази коју карактерише негативан стратешки наратив Запада, укључујући позиве на гашење саме платформе за сарадњу.
„Данашњи симпозијум показује другачију слику, слику покушаја да се настави са сарадњом упркос изазовима. Међутим, вероватно је да ће бити игнорисан у западним оценама јер се не уклапа у наратив о опадању сарадње Кина-ЦИЕЗ и гашењу иницијативе“, оценио је Митић.
Мартон Шоберл, директор Института за спољне односе и трговину из Будимпеште, говорио је о заокрету насталом 2012. године усвајањем нове мађарске спољнополитичке стратегије чији је саставни део било отварање према Истоку, као геоекономска стратегија у циљу смањења искључиве економске оријентације према Западу.
Мађарска је успон нових економских актера перципирала као прилику а не као претњу, оценио је Шоберл.
Као држава која се директно граничи са Украјином, истакао је он, за Мађарску је важно да се сукоб што пре заврши, закључивши да верује да ће мађарска влада наставити са спровођењем ове стратегије.
Јасна Плевник, преседница Геополитичког форума из Загреба, истакла је да на иницијативу Кина-ЦИЕЗ значајно утиче сукоб у Украјини, намера Америке да рашири антируске осећаје у Европи, као и инфлација и рецесија која је погодила Европу. Такође је упозорила на опасност поделе на демократски и антидемократски блок у Европи.
Сарадња Кина-ЦИЕЗ започета је 2012. године у формату познатом као „16+1“. Платформи се 2019. придружила и Грчка, док су је са друге стране у последњих годину дана напустиле балтичке државе Литванија, Летонија и Естонија.
Србија и Мађарска се сматрају предводницима активног наступа у овом формату, због чега се често налазе на тапету западних критика.