Она је то изјавила коментаришући наводне предлоге међународне заједнице, пренете у појединим медијима, о деескалацији ситуације на северу КиМ, међу којима се истиче захтев да се о оснивању Заједнице општина са српском већином, чије је формирање већ предвиђено бриселским споразумом, разговара у оквиру француско-немачког плана за решење косовског питања.
Премијерка је истакла да је Бриселски споразум први споразум о нормализацији и да он мора да се имплементира.
"Он је већ договорен, он је већ потписан и његова имплементацију гарантује Европска унија. Не можете да кажете ''Београд је испунио све договоре из Бриселског споразума, а то што Приштина није испунила, па шта да се ради'', то није фер", истакла је премијерка та Танјуг.
Како каже, овде је на линији читав кредибилитет ЕУ.
"Потпис високог представника ЕУ је на том документу, ја не знам како можемо уопште да разговарамо о таквим стварима и надам се да је то лажна вест или полуинформација, зато што не би имала никаквог смисла", оценила је Брнабићева.
Премијерка каже да није упозната са наводима албанских медија да је договор о деескалацији на северу КиМ већ постигнут, те да ће у петак бити обелодањен.
На питање да ли има простора за дијалог у овим околностима, Брнабић одговара да га не види.
"Нисам оптимиста, не знам какав би додатни договор могао да буде постигнут, с обзиром на то да је Приштина прекршила све договоре који су раније били постигнути и да ми тражимо само поштовање тих потписаних споразума. Знам да председник Вучић даје све од себе, знам и да је у сталној комуникацији са Србима са КиМ и да покушава да нађе неко решење које би опет даље осигурало мир и стабилност на нашим просторима", истакла је премијерка.
Поједини медији на албанском објављују нон пејпере, али и наводна ексклузивна сазнања да је начелно постигнут договор о деескалацији ситуације на КиМ.
Приштинска Коха објавила је још један, наводни нон-пејпер, овог пута о Заједници општина са српском већином, који је, како наводи овај медиј, пратећи правни документ француско-немачког предлога.
Као решење застоја у формирању ЗСО у том документу наводи се усвајање новог закона како би обавеза Приштине из првог бриселског споразума да оснује ЗСО била реализована преко парламента, а не владе.