Саопштење Боцана-Харченка преносимо у целости;
„Ауторске текстове западних амбасадора у Београду већ читамо без икакве узрујаности. Чак и чекамо да се појаве ти не баш стручни и неубедљиви покушаји изјашњавања о глобалним темама. Примитивне памфлете чији је наслов потпуно контрадикторан садржају. Такав је и данашњи текст, у којем нема ни најављене мудрости, ни поверења, нити сећања.
Саветовао бих амбасадорима да преусмере пажњу на односе својих земаља са Београдом. Пре свега, да у себи пронађу „мудрост, поверење и сећање“ и да поштено сагледају дволичну, запаљиву политику својих земаља у вези са Косовом. Из неког разлога се аутори текста не сећају бомбардовања Србије 1999. Године на Дан победе 9. маја, а и на такозвани Дан Европе 8. маја.
А у Украјини? Где је ваше саосећање поводом осам година систематског геноцида над неколико милиона житеља Донбаса, на чију је заштиту устала Русија? Као што се поново уздигла као бедем на путу неонацизма који је Запад подстицао и подстиче у Украјини, шаљући своје плаћенике у редове његових присталица. Где је ваш гнев због ратних злочина кијевског режима, убистава цивила ракетама и гранатама из ваших земаља? Шта је са војним биолабораторијама у којима су вршени најопаснији експерименти? Где је праведно негодовање због насилне украјинизације националних мањина од стране Кијева: Руса, Мађара, Румуна, Бугара и осталих?
Чини се и да је „ауторски чланак“ увредљив за народ једне од три земље. Јер, управо су два грађанина у отаџбини пољског амбасадора убијена украјинском ракетом - али су јауци о одговорности Русије и њеног председника, очигледно, сада, у тренутним политичким околностима, важнији од судбине сународника.
Амбасадорима Велике Британије, Канаде и Пољске нико није дао право да држе лекције Русима. Понављам: боље је вратити се стварности, бавити се пословима у оквиру свог мандата, не изгледати недолично. На крају крајева, чланак показује да аутори једноставно не знају чињенице и да их оне не занимају, да се не оптерећују конкретним информацијама, укључујући и оне о обучености и опремљености руске војске.
Постоји супротстављање погледа на свет, пропаганда и контрапропаганда, информациони рат. Али се ипак не сме спуштати до таквог непрофесионализма, излазити на информациони фронт слабо опремљен и лоше обучен...
А у вези са „сећањем“ желео бих да питам: да ли је неко од поменутих аутора бар једном положио цвеће на спомен-гробљу Ослободилаца Београда 20. октобра, на дан ослобођења града од нацистичких окупатора? Нисам то приметио. Стога, молим вас само без лицемерја…“
Подсетимо, у ауторском тексту за „Политику“ амбасадори Велике Британије, Канаде и Пољске, између осталог, оптужују Русију за агресију над Украјином и наводе да Кремљ треба моментално да промени свој курс.