Цитрус каже за Спутњик да се од своје седамнаесте године бори на територији Доњецке Народне Републике. Ту одлуку је донео 2014. године када је украјинска војска из хеликоптера почела да гранатира Кујбишевски (Октобарски) округ у Доњецку.
Борио се за интересе становника Донбаса
Цитрус наводи да је на почетку служио у милицији Доњецке Народне Републике.
„После тога сам био у народној милицији ДНР у артиљерији на хаубицама калибра 152 милиметара, а затим сам обављао дужност снајперисте. Тада сам имао 17 година. Родитељима сам о мојој одлуци рекао неколико дана касније. Они су, наравно, били забринути, али прихватили су моју одлуку. Својом вољом, одлучио сам да се борим за интересе становника Донбаса“, објашњава саговорник Спутњика.
Осим борбених дејстава у којима је учествовао 2014.године на територији Доњецке Народне Републике, Цитрус се борио и током специјалне војне операције.
„Иако сам већ имао борбено искуство, пре самог учешћа у специјалној операцији морао сам да прођем војну обуку. Она је трајала око две недеље. После ње, сви војници су ишли у борбу. Током специјалне операције, испуњавао сам различите борбене задатке: од покривања групе, осматрања, до лансирања дрона. Много пута сам се налазио и на првој линији фронта“, констатује војник.
Помагали цивилима
Током борбених дејстава, према речима Цитруса, украјинске оружане снаге гранатирале су све што им се нашло под руком. Њих уопште није било брига где се у том тренутку налази цивилно становништво.
„У подрумима зграда налазили су се цивили. Они су били много срећни када су угледали нас – руске војнике. Испричали су нам да украјинске оружане снаге уопште нису желеле да их евакуишу. Иако су знали да се налазе у подрумима. Ми смо им помогли да се преселе у кућу која је удаљена од прве линије фронта. Обезбедили смо им генератор, воду и храну“, објашњава наш саговорник.
Америчко оружје, забрањене мине, тешка телесна повреда...
Према речима Цитруса, на територији Доњецка, руске оружане снаге проналазиле су америчко оружје и забрањене мине.
„Американци украјинске оружане снаге пумпају различитим оружјем, међу којима су ракетни системи „Џавелин“, шлемови, панцири, пушке и још много тога..Ми смо користили само своје оружје“, каже саговорник.
Што се тиче забрањених мина, једном приликом, док је са својом групом на носилима носио погинулог војника, Цитрус је нагазио на „Латицу“ (ПМФ-1) која је изузетно опасна по живот.
„На мину сам нагазио када смо на носилима носили погинулог војника из наше групе. Човек који је ишао испред мене, није приметио мину. Ја је такође нисам могао видети од носила. Мина је експлодирала и мене су одвезли аутомобилом у болницу. Ужасно ме је болело, али сам се држао. Да су ме донели десет минута касније, умро бих од губитка крви“, констатује наш саговорник.
Иако је задобио тешку телесну повреду, Цитрус наглашава да се поноси тиме што је бранио свој родни град Доњецк.
„Живот у Доњецку тече нормално упркос гранатирању. Цивили су се већ навикли на ово. Међутим, сви верују у промене на боље. Што се тиче мене, ја се поносим што сам бранио мој родни град Доњецк“, наглашава наш саговорник.