Вучић је, на прес конференцији са лидерима региона, након скупа о могућностима улагања у обновљиве изворе енергије на Западном Балкану, рекао да је закључак разговора да се иде на формирање регионалног тржишта, како бисмо једни другима помагали.
"За нас је ово питање (енергетика) од кључног значаја, краткорочно, средњорочно и дугорочно. Зато радимо са Норвежанима, од којих смо добили препоруке шта, као Србија, морамо да урадимо, који су приоритети", рекао је Вучић.
Поновио је да је огроман ниво инвестиција које следе у енергетици, у зависности од тога за који се предлог одлучимо, свакако између 17 и 32 милијарди евра.
"Да бисмо могли да опстанемо, да имамо довољно гаса, струје, нафте довољно свега за функционисање наше индустрије и домаћинстава. То ће бити разлог раста, јер то је и прилика, уз све пробелем", рекао је Вучић.
Председник је пренео да су закључци скупа да се иде формирање регионалног тржишта, како бисмо покушали једни другима да помажемо, јер не можемо сви да имамо све.
"Једни другима можемо много да помогнемо и заједнички да обезбедимо будућност. Ово је питање од највећег значаја, не само за ову, већ и за све зиме које предстоје, јер питање је када ће се и како ратни сукоби завршити", рекао је Вучић.
Захвалио се норвешким партнерима на помоћи и подршци.
Рама: Заједничко тржиште на ЗБ за лакши приступ енергентима
Премијер Албаније Еди Рама рекао је да се нада како ће бити створено регионално тржиште енергената, како би земље Западног Балкана имале лакши приступ енергији и инвестицијама у сектору енергетике.
"Ово је било неопходно окупљање у време рата, када бомбе падају и погађају некога у Украијини, а енергетска криза и цене због рата погађају целу Европу. Без икакве сумње у овим тешким временима, оно што смо раније рекли када смо започели Отворени Балкан и залагали се за ширу регионалну сарадњу, постаје све очигледније да морамо да регионализујемо наша тржишта и да у енергетици идемо изван наших граница", рекао је Рама.
Објаснио је да су локална тржишта земаља ЗБ мала и да, ако се земље појединачно буду бавиле питањем енергетике и набаваком енергената, они могу бити само скупљи.
"Ако бисмо наступалли на регионални начин у енергетици, можемо имати једностванији приступ финансијама и снажнији контакт са приватним сектором", истакао је Рама.
Абазовић: Циљ је да се крене у изградњу нових енергетских објеката
Премијер Црне Горе Дритан Абазовић нагласио је да тема није могла више да буде погођена, да је погођено у центар, јер не само државе Западног Балкана, него и читава Европа су погођени енергетском кризом.
"Оно што можемо да кажемо да је неки заједнички закључак је да су земље Западног Балкана изузетно отворене за искуства скандинавских земаља, нарочито Норвешке, када је у питању изградња нових енергетских објеката", рекао је Абазовић.
Указао је да је највише речи било обновљивим изворима енергије производњи зелене енергије.
"То је посебно значајно за Црну Гору која жели да се брендира као зелена дестинација и којој је доминатан удео БДП-а од туризма. Ми можда смо највише осетили тај дисбаланс између пролећа и зиме када производимо електричну енергију и летњих месеци када увозимо електричну енергију", додао је Абазовић.
Тегелтија: За решавања ових проблема потребна регионална сарадња
Председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија поручио је да се у Босни и Херцеговини произведе више електричне енергије него што је то потребно за потрошњу унутар саме БиХ.
"Наравно, количина електричне енергије коју ми извеземо умногоме зависи и од тога каква је хидролошка ситуација у земљи", додао је Тегелтија.
Указао је да су највећа ограничења и проблеми постројења која су давно изграђена и да су осим једне нове термоелектране, која је изграђена пре неколико година, све то постројења која су изграђена и траже много улагања и модернизације.
Додао је да се у БиХ око 60 одсто електричне енергије производи из термоелектрана и да се морају мењати неке позиције.
Ковачевски: Прилика да се искористе могућности зелене енергије у Западном Балкану
Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски рекао је да је ово прилика да се искористе могућности зелене енергије у земљама Западног Балкана, али да развијемо овај регион као место стварања зелене енергије.
Напоменуо је да смо сведоци подела и неразумевања у последњих 30 година.
"У претходном периоду смо у региону видели стварање једног региона сарадње, добросуседских односа. Желим да вас подсетим да је сарадња једни начин да се превазиђе криза и створи стабилнији енергетски систем који ће привући више инвесттора", рекао је Ковачевски.
Ниједна земља не може сама од себе да реши проблеме, истакао је он и додао да прилике указују да можемо искористии глобалну кризу да би овај регион био центар енергетских потенцијала.
Према његовим речима, фокус владе Северне Македоније је производња енергије и хране.