Прошле године Министарство културе Републике Србије предало је Унеску захтев за номинацију шљивовице на репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Очекује се да ће Унеско овог месеца одлучити да ли ће ставити "знање о припреми и употреби" овог пића на своју листу светске нематеријалне културне баштине, наводи АП.
Шљивовица се вековима у Србији ручно израђује и конзумира, што је обичај који се преноси са генерације на генерацију за који стручњаци кажу да је постао део националног идентитета, пише америчка агенција.
Социолог Илија Маловић каже за АП да је шљивовица типично српски производ јер се добија од локално гајеног воћа, шљиве која је широко доступна, и зато што се ракија прави у породици и локалним заједницама.
Како објашњава Маловић, Срби пију шљивовицу када славе, тугују, дочекују госте и обележавају важне догађаје.
Маловић каже да су људи увек скривали своје најбоље флаше за венчања, рођење детета и сахране.
"Шљивовица је део живота људи од почетка до краја и увек је била део идентитета овог народа", рекао је он.
Како пише АП, шљивовица је и значајна за српски извоз и представља домаћу туристичку атракцију, а последњих година никла су мала предузећа која производе шљивовицу и друге воћне ракије, нудећи модерну амбалажу у етно стилу.