Коментаришући за Спутњик значај Меморандума о разумевању који су потписале Србија, Мађарска и Аустрија како би заједничким деловањем помериле одбрамбену границу од илегалне миграције на југ, Матић каже да су договорена размена података између држава, појачани полицијски надзор и термовизијске камере свакако мере које утичу на смањење кретања илегалних миграната такозваним црним каналима.
Договор о илегалним мигрантима
„Дакле, реч је о строжој контроли граница и спровођењу мера забране кријумчарења људи на једном вишем нивоу него што је то данас, а значајним пооштравањем визног режима делимично је овим договором захваћен и домен легалних мигранта, односно људи који су у визном режиму и који формално узимају папире и појављују се било у Србији, било у западној Европи”, објашњава Матић.
На питање да ли је Европска унија заказала у погледу контроле илегалних миграција, па су државе приморане да склапају међусобне споразуме како би превазишле ове проблеме и заштитиле своје границе, Матић одговара потврдно.
„И мађарски премијер Орбан је јавно рекао да је систем економске и политичке миграције Европске уније доживео неуспех и да морају да се промене бројни критеријуми, попут оних по којима неко остварује право да буде азилант, будући да је велика разлика између миграната и азиланата. Тај европски систем је рађен за неке околности деведесетих и почетком двехиљадитих година, а данас су околности другачије”, указује наш саговорник.
Србија, сматра Матић, није безбедносно угрожена од миграната.
„Аустрија је та која има проблем са приливом миграната и тај проблем се односи пре свега на њихову економију јер се значајно повећавају трошкови аустријске државе. Дакле, реч није о безбедносној угрожености, већ о озбиљном оптерећењу државног апарата, који на моменте може довести цео социјални систем под знак питања”, напомиње Матић.
Велики прилив миграната, појашњава, утиче како на економију држава у које долазе, тако и на социјални аспект, па тако може довести и до повећања сиромаштва и свих облика криминалитета, па чак и до развоја радикалних и ескремистичких покрета.
„Наравно, то је све један општи контекст који може да се развија, али и не мора, што умногоме зависи од глобалне политичке ситуације и разних мировних и других процеса. На Блиском истоку, у Либији и Ираку данас још имамо неке тињајуће сукобе, што са собом повлачи миграторне процесе, јер људи напуштају те државе и иду ка западу, а да не причамо о класичним економским миграцијама, где људи напуштају земље које имају проблеме са сиромаштвом”, закључује Горан Матић.
Према речима председника Србије Александра Вучића, број илегалних миграната се готово удвостручио у односу на прошлу годину. Он је рекао да мигранти у Србију најчешће долазе из Северне Македоније – 51 одсто и Бугарске – скоро 33 одсто. Што се тиче регистрованих, највећи број лица стиже из Авганистана 40 одсто, из Сирије 27 одсто, Марока 12,5 одсто, Бурундија 7 одсто и 2 одсто из Пакистана.
Договорено је, између осталог, да Србија, уз подршку Мађарске и Аустрије ангажује већи број полицајаца на граници према Северној Македонији, укључујући и аутомобиле са термовизијским камерама, као и да се мигранти који немају никаву шансу да добију азил у тим земљама, авионом депортују из Србије у земље порекла.
„Наши тимови ће наставити да раде на конкретизацији свега, како би још пре краја године кренули у реализацију”, објаснио је председник Вучић после Самита са аустријским канцеларом Карлом Нехамером и мађарским премијером Виктором Орбаном.