Спољнополитички одбор Европског парламента усвојио је већином гласова извештај у ком се тражи да се приступни преговори са Србијом услове усклађивањем званичног Београда са спољном и безбедносном политиком Европске уније, односно увођењем санкција Русији, али и укидање приступних фондова из ЕУ, ако Србија то не уради.
Резолуције као вид притиска на Србију
Нацрт резолуције који је усвојен на Одбору је потекао од посланика ЕП Тонина Пицуле, а пред посланицима Европског парламента наћи ће се на пленарној седници у уторак 22. новембра.
Ово није прва резолуција која носи антисрпско обележје, а да је усвојена у ЕП, каже Филиповска за Спутњик, подсећајући да је летос ЕП усвојио Резолуцију о међусобном признању Косова* и Србије.
„Пре свега не не очекујем да ће ова Пицулина резолуција бити усвојена. Али и да се то деси, она има само својство препоруке, и земље чланице немају обавезу да је спроводе. Сем тога, земље чланице Европске уније врло добро знају да је Србија у предприступној фази за чланство у ЕУ и да би блокада свих фондова које добијамо од ЕУ значила удаљавање Србије од Европске уније,“ истиче Филиповска.
То није интерес ЕУ, додаје она, а као пример за то наводи и недавни потез шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен која је током посете овом региону овдашњим државама обећала помоћ за енергетску стабилност.
ЕУ није у интересу да удаљи Србију од себе
„Пицула као посланик ЕП и известилац ЕУ за Црну Гору, очигледно предњачи у некаквој антисрпској политици и таквих појединаца има и у другим државама, али они не заступају већински европски став. Очекивано је да ће ЕУ да врши константан притисак да уведемо санкције Русији, али ми за сада успешно томе одолевамо,“ истиче она.
Филиповска каже да је ова резолуција још једна потврда да се ради о притиску на Србију не само да уведе санкције Русији, него и да се одрекне својих националних интереса и самосталне политике у одлучивању.
„Ми као земља нисмо у обавези да усагласимо нашу спољну политику са спољном политиком ЕУ док не постанемо њена чланица, међутим, они настављају са тим притисцима у виду резолуција, амандмана и тако даље, иако сам уверена да земље чланице, било да та резолуција буде усвојена или не, неће Србији укинути приступ било којим фондовима из ЕУ, јер то није ни у интересу ЕУ,“ каже саговорница Спутњика.
Шта тражи Пицулина резолуција
У делу резолуције који се односи на Србију, на нацрт резолуције о којој ће се гласати на пленарном заседању 22. новембра поднета су још два усмена амандмана у којима се позива да се посебно испитају сви пројекти у Србији који се финансирају у оквиру Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан, “како би се осигурало да сви расходи у ЕУ буду у потпуности у складу са стратешким циљевима и интересима Европске уније”.
У другом усменом амандману предлаже се и формулација да државе чланице да преиспитају све “билатералне као и фондове ЕУ за Србију, који би користили српским властима”.
Након гласања у пленуму извештај Тонина Пицуле ће добити форму резолуције, која је и званични став Европског парламента о стању политике проширења. Резолуције ЕП имају форму препоруке државама чланицама и другим институцијама у ЕУ, али не и обавезујући карактер.