Овако су у емисији „Свет са Спутњиком“ некадашњи српски вицепремијер др Небојша Човић и социолог др Владимир Вулетић оценили вест да у Бриселу, на хитном састанку између Београда и Приштине који је сазвао шеф европске дипломатије Жозеп Борељ није дошло до договора.
Свако насиље које се буде десило на КиМ и сваки сукоб иде на рачун међународне заједнице – потпуно бирократизоване ЕУ која ништа није успела да уради, а непрекидно је надгледана од стране САД, сматра Човић.
Према његовом мишљењу, специјални изасланик САД Габријел Ескобар требало би да буде „јаснији и директнији“ и да се послужи технологијом којом се служио његов претходник Ричард Гренел – да Аљбину Куртију запрети сменом.
Човић саркастично примећује да има разумевања за Куртија и његову унутрашњеполитичку ситуацију.
„Он ако попусти, па се дође до избора – довиђења. А Харадинај већ скупља богате Албанце, њихове лобисте“, наводи Човић.
Срби би, додаје Човић, требало да наставе са изласком из приштинских институција, и то не само на северу КиМ, већ и на југу и то према моделу који су албански сепаратисти спроводили у прошлости.
„То је један модалитет; можда је радикалан, али мислим да ће врло брзо дати резултате“, Човићево је мишљење.
Према Вулетићевим речима, након неуспешног састанка, ствари су препуштене збивањима на терену. Једна од опција је да Срби на северу КиМ прихвате косовске таблице; друга је да то не прихвате и да почну кажњавања; трећа опција је побуна и ескалација ситуације – косовска полиција може да кажњава „непослушне“ или да их не кажњава, српска држава може да подржава Србе или да их не подржава – много је опција, ради се о једначини са великим бројем непознатих, тврди Вулетић.
„Све ово говори о томе да се, нажалост, приближавамо ономе чега су сви били свесни и пре него што је овај састанак организован и сада је само питање да ли ће и ко преузети одговорност и на кога ће се та одговорност свалити за евентуалне немиле догађаје“, каже он.
Таблице су само последица, док су проблеми много дубљи, сматра Небојша Човић. Колико се Срба вратило, упитао се он. Фактичко стање на терену је такво да Срби власт у Приштини доживљавају као власт која жели да их на све могуће начине протера. То, на неки начин и јесте крајњи циљ косовских Албанаца, тврди он.
„Свако насиље које се буде десило на КиМ и сваки сукоб иде на рачун међународне заједнице – потпуно бирократизоване ЕУ која ништа није успела да уради, а непрекидно је надгледана од стране САД“, истиче он.
Одговорност за све безбедносне изазове на КиМ, према Човићевим речима, искључиво је у рукама Кфора. Потенцијал за сукоб на КиМ је велики, а можда неко то и прижељкује, додаје он.
„Као да се неко уби причајући да му не треба сукоб на Западном Балкану, а испод стола све ради да до неког сукоба дође. И ту се убацује прича око Русије, политички се злоупотребљава, подмеће се интензивно, иако је оно што се дешава у Украјини последица еклатантног кршења међународног права на простору Србије“, каже Човић.
У прогнози шта ће се догађати у будућности, Вулетић напомиње да свака ситница може да запали ситуацију, али може да се догоде и мали кораци који би могли да покрену нове процесе, као што је то учинио Бриселски процес. Србија треба да чека и не би требало да да било какав повод да буде оптужена да је запалила шибицу.
Ако међународна заједница искрено жели да до сукоба не дође, сукоба неће бити, каже Човић. Уколико, пак жели, до сукоба ће доћи, али ситни потези Србије треба да буду смишљени тако да Београд никако не може да буде оптужена за потпиривање сукоба.