Римски путевису представљали један од кључева за изградњу стабилне и просперитетне државе, иако је њихова првобитна улога била да повежу трупе.
Процене су да је овај развијени систем имао укупну дужину од преко 400.000 километара, од чега је 80.000 било поплочано. А најбољи податак који говори у прилог тези колико су били битни јесте да је на врхунцу моћи Римског царства постојало више од 350 великих саобраћајница, али и изрека „Сви путеви воде у Рим“.
Римљани су били веома веште занатлије и грађевинци чија су архитектонска дела грађена са специјалним циљевима да што дуже трају и имају специјалне намене, а најновија истраживања показују да су руте које су одабрали за своје главне саобраћајнице и данас кључне тачке када су економија и просперитет у питању.
Другим речима, уколико се близу вас налазе остаци неког античког друма, велика је вероватноћа да се налазите у релативно богатом подручју.
Економиста Ола Олсон са Универзитета у Гетеборгу у Шведској, која се бавила улогом древних саобраћајница и њиховим утицајем на модерно доба објашњава да се од тада много тога променило - али да резултати њене студије указују како су они допринели концентрацији градова и привредних активности иако су временом нестали или су замењени модерним ауто-путевима.
До овог закључка је дошла након што је преко савремених сателитских снимака поставила мапе путева из периода Римског царства, након чега их је изделила на мање мреже и добила конкретне податке.
Резултати су указали на „изванредан континуитет“ између римских путева и модерне економске активности, упркос томе што је већи део првобитне инфраструктуре потпуно нестао.
Без обзира да ли су ови путеви подстакли привредну активност или су изграђени дуж већ развијених области, јасно је да су они довели до развоја трговине и економског просперитета дугорочно гледано. Појава трговачких градова дуж тих рута била је кључна, иако је било за очекивати да ће након пада Римског царства доћи до промене у економској структури споменутих области, пренела је „Национална географија“.
Истраживање је објављено у Journal of Comparative Economics.