Предводник у новој генерацији лунарног истраживања била је Кинеска национална свемирска администрација (ЦНСА), која је послала неколико сонди на Месец у оквиру мисије „Чанг'е“. Истражили су даљу страну Месеца и послали прве узорке лунарног тла у последњих 40 година.
Академик Кинеске академије инжењеринга и главни дизајнер програма „Чанг'е“ Ву Веирен открио је на кинеској централној телевизији (Си-Си Ти-Ви) да ће наредних неколико свемирских летелица „Чанг'е“, „Чанг'е“ 6, 7 и 8, поставити темеље за будућу Међународну станицу за истраживање Месеца, за коју се надају да ће бити успостављена до 2028.
Кинески лунар
© Фото : China Ministry of Defense
Међутим, неопходан корак је да се прво развије нова врста нуклеарне електране која може да ради на површини Месеца, која је оптерећена екстремним температурама, угрожена ударима метеора и која нема воду за хлађење.
„Тренутно развијамо нови енергетски систем где нуклеарна енергија може да обезбеди снабдевање велике снаге и дуготрајно снабдевање. А комуникациони објекат може да оствари комуникацију између Месеца и Земље, или са другим планетама као што је Марс“, рекао је Ву.
Он није изнео више детаља, али ранији извештаји сугеришу да ће електрана моћи да производи 1 мегават снаге, што је око 100 пута више од реактора од 1 киловата који америчка свемирска агенција НАСА планира да направи са сопственим лунарним нуклеарним реактором.
Кинески нуклеарни реактор неће бити први у свемиру: Совјетски Савез је користио мале електране „брзе фисије“ на десетинама сателита, а САД су такође експериментисале са сателитским нуклеарним електранама. Кинески лунар „Јуту 2“ носио је и сићушни нуклеарни реактор, који је произвео довољно енергије да га одржи топлим када није на сунцу.