Коментаришући резолуцију „Нова стратегија ЕУ о проширењу“ у којој се тражи да се Србија усагласи за спољном политиком Уније, да уведе санкције Русији и да се преиспита финансијска помоћ Уније нашој земљи „како би се обезбедило да су сви расходи ЕУ у потпуности у складу са стратешким циљевима“, Гајић каже да иако је необавезујућа, ова резолуција говори да ће се притисци на Србију наставити.
Јефтин покушај уцене
„Међутим, новац не може да плати интересе које ЕУ очекује да Србија изда, па је просто невероватно наивно и невероватно дрско да они мисле да смо ми толико глупи и фасцинирани њима, да бисмо извршили политичко самоубиство. На жалост можда многи Украјинци из финоће срљају у смрт да би се некоме свидели, али Срби су прошли ту школу толико пута. Ово што се од нас тражи је толико безобразно и арогантно да је на неки занимљив начин чак и смешно“, категоричан је Гајић.
Према његовом мишљењу, у питању је чисто иживљавање од стране Европске уније.
„Али, сада је тек јасно да Србија највероватније неће уводити никакве санкције Русији јер би нас то потпуно разоружало у сваком погледу, а посебно сада када је ситуација на КиМ заоштрена“, сматра Гајић.
На питање у којој мери је ово политичка порука, а у којој увод у то да Савет ЕУ и Европска комисија ове услове ставе пред Србију, само овог пута у обавезујућој форми, наш саговорник каже да ће то бити искључиво питање политичке одлуке.
„Очигледно је да су им Срби трн у оку сада када је Запад у колективној хистерији и рату против Русије. Суштина је да колективни Запад, НАТО и ЕУ имају проблем са Србијом на исти начин на који је Хитлер имао са Краљевином Југославијом. Једноставно, сектор југоисток им је нестабилан и не знају шта са нама да раде. Али, док се са једне стране плаше да нас превише изазову, са друге нема тога што они нама могу да понуде, па и да нам дају сто милијарди евра или дијаманата, јер је политичка цена која се од нас тражи – капитулација“, указује Гајић.
Време страха од ЕУ је прошло
Међутим, примећује политиколог, време нашег страха од ЕУ, поштовања према њој или понуда и притисака које од стране Уније долазе је - прошло:
„Њихова стратешка грешка са нама је била у томе да им је више било стало до тога да нас понижавају него да буду лукави, јер да су били лукави тај прозор у коме је Србија могла да буде усисана и у НАТО и у ЕУ био је између 2000. и 2008. године. Али, они су још тада залупили тај прозор, а сада се са оваквим ултиматумима само брукају и њима могу да изазову искључиво негативну реакцију и негативне ефекте по њихове циљеве“.
Како каже, у тренутку када Курти, очигледно уз нечију подршку, отворено прети Србији и чак пркоси званичницима Уније, јасно је да је некакав ултиматум ЕУ бесмислен.
„Једноставно, ми имамо посла са неозбиљним људима, са лажовима, са људима на чију реч не можемо озбиљно да рачунамо. Пре скоро две деценије, на самиту у Солуну су се обавезали да ће да приме такозвани Западни Балкан и то су пропустили. Тако да шаргарепа чланства, па и да се оно сутра деси, није слатка, а народ би на референдуму гласао против уласка у ЕУ. Просто, тај воз који је Запад имао за нас је одавно прошао, они су пропустили своју шансу да нас усисају, а битку за умове и срца Срба су изгубили јер ми апсолутно не желимо никакву трговину те врсте“, указује Гајић.
Зато Србија, закључује наш саговорник, на све ово не треба да се обазире, тим пре што има партнере на четири стране света:
„Данас нам је Алијев у посети, што је лепо, имамо партнерске односе са Ираном, са Израелом где је дошао опет Нетанијаху који је више пријатељски оријентисан према Србији од Ганца и претходне власти, имамо Азију, тако да не мислим да треба да се осврћемо на мишљење једне умируће организације и њене бирократије“.
У тексту резолуције чији је аутор хрватски посланик Тонино Пицула се, између осталог предлаже „фазни пријем земаља кандидата у европске политике, иницијативе и јединствено тржиште, укључујући приступ до европских фондова“.
Наводи се и да никакве алтернативе не би требало да замене проширење, као и да треба реформисати процес доношења одлука у приступном процесу и нове чланице прихватати квалификованом већином уместо једногласношћу, наводи се на сајту Европског парламента. Додаје се и да би приступни преговори са земљама кандидатима требало да буду окончани до 2030.
Резолуцију су подржала 502 посланика, 75 је било против, а 61 уздржан.