Пуриша Ђорђевић је први филм снимио 1953. године и до последњег дана је био активан у кинематографији.
Пуриша је рођен на Ђурђевдан 1924. године у Чачку. Најпознатији је по својим непролазним и успешним дугометражним играним филмовима „Сан“ (1966), „Јутро“ (1967) и „Подне“ (1968) као својеврсна антиратна трилогија. Познат је и по филмовима „Танго је тужна мисао која се плеше“, „Крос кoнтри“… Током лета ове године почео је снимање играног филма „Уста пуна земље“ по роману Бранимира Шћепановића.
Као новинар почео је рад у „Политици“ 1946. године. Од 1947. је радио на Филмским новостима као уредник, а касније као режисер документарних филмова.
Снимио је око 50 кратких и 20 дугометражних филмова.
Његов потпис као режисера се налази на укупно 63 дела, а као сценариста на 70.
Објавио је три драме, десет романа, добио огроман број домаћих и међународних награда од Венеције, преко Москве до Рио де Жанеира.