Циљ СЗО је ажурирање пописа патогена који се користи као водич за истраживања и улагања у развој вакцина, у скрининг тестове и у методе лечења. Више од 300 научника проучаваће све расположиве податке који се односе на више од 25 породица вируса и бактерија.
Посебно ће се усредсредити на проучавање такозване „болести икс“, још непознатог патогена који би могао да изазове врло озбиљну пандемију.
„Фокусирање на приоритетне патогене и породице вируса кроз истраживања и развој противмера кључно је за брзу и делотворну реакцију на епидемије и пандемије“, рекао је директор СЗО за ванредна стања у здравству Мајкл Рајан.
„Да нису постојала велика улагања у истраживања и развој пре пандемије ковида 19, не би било могуће развити сигурне делотворне вакцине у рекордном времену“, истакао је Рајан, додавши да је попис први пут објављен 2017.
Тренутна улагања и истраживања укључују ковид 19, вирус еболе, грозницу Ласа, блискоисточни респираторни синдром (МЕРС), тешки акутни респираторни синдром (САРС), вирус Зика, вирусе Нипах и болест „икс“.
Научници ће у склопу рада на овом важном пројекту за сваки патоген који је означен као приоритетан одредити недостатке у досадашњим сазнањима и приоритете у предстојећим истраживањима. Затим се може израдити план о развоју вакцине, о начину лечења, као и планови о скрининг тестовима.
Истовремено се ради на томе да се за развој оваквих алата олакшају клиничка испитивања, а разматра се и могућност јачања регулаторног и етичког надзора. Очекује се да ће ревидирани попис приоритетних патогена бити јавно објављен до априла 2023.
„Попис приоритетних патогена изузетно је важан за истраживачку заједницу јер указује на то у шта би требало усмерити напоре када је по среди предстојећа здравствена претња“, појаснила је Соумyа Сваминатан, научни директор СЗО.
Међународни споразум о превенцији пандемија
Истовремено СЗО се припрема за следећи круг преговора о међународном споразуму о превенцији пандемија. Међувладино преговарачко тело утире пут постизању глобалног споразума којим би се на крају могло регулисати на који ће се начин нације припремати за потенцијалне пандемије.
Стручњаци би требало да се састану у Женеви од 5. до 7.децембра на трећем састанку, током којег ће разговарати о конвенцији СЗО или неком другом типу међународног споразума о спремности и реакцији на потенцијалну пандемију.
Ово међувладино тело ће 2023. године обавестити државе чланице СЗО о постигнутом напретку, а коначни резултати даће им се на разматрање 2024. Нацрт текста би требало разматрати на састанку у децембру.
Панел глобалне јавноздравствене конвенције, који чине државни званичници и здравствени стручњаци, сматра да нацрт још није довољно разрађен. Верују да би требало учинити више како би се прецизирало питање одговорности, као и јасни рокови за узбуњивање и правовремену реакцију. Сврха је избећи што више штетних последица када се појаве епидемија или пандемија.
„Након што се открије постојање вируса или бактерије, често имамо неколико критичних сати за пријаву, процену и деловање који омогућују спречавање ширења болести пре него што оно постане практички незаустављиво“, стоји у саопштењу Комитета.
Панел сматра да треба дефинисати ниво хитности потребан за обављање свих припрема за болест „икс“, за познате патогене и за реакцију на прву фазу.
„Од децембра 2019, када су информације о новом вирусу корона потиснуте, а бројне су земље након што су пријављени први случајеви ковида заузеле приступ „чекај и види“, сведочили смо разорним последицама неделовања на самом почетку“, упозорили су чланови Комитета“, пренео је „Индекс“.