Чак се и један од тргова зове Пјаца Лонгевита, Трг дуговечности. Сада је у селу деветоро стогодишњака на 1.780 становника, што им као рекорд признају и у „Гинисовој књизи“.
Најмлађа стогодишњакиња у Пердасдефогуу је Анунцијата Стори, која је троцифрени рођендан прославила у августу.За себе каже да је „здрава као риба“.
Живахна и весела, ова старица не пије лекове и кува минестроне с домаћим фрегулама (сардинијско тесто).
Да ли је храна тајна дуговечности мештана?
Пјетро Мереу, редитељ документарца „Клуб стогодишњака“, каже да су људи на истоку Сардиније тешко живели, али са много мање стреса него данас. Они прате ритам природе уместо да стално брину о мобилним телефонима или електронској пошти.
Антонио Брунду потврђује да је земљорадња у селу одувек био главни посао.
„Људи су увек радили на свежем ваздуху“, каже Бурду, који је са 104 године најстарији у селу.
Његова кожа је и даље затегнута и благо осунчана, а само мањак предњих зуба указује на „поодмакле године“.
Салваторе Мура, историчар и општински одборник, каже да неколико фактора може да објасни дуговечност мештана: Прво генетика, а друго - једу храну која је произведена на удаљености од нула метара, односно у њиховим вртовима.
Важно је и друштво
„До последњег дана окружени су члановима породице. И то их чини физички и ментално здравима“, објашњава Мура.
Свачији стоти рођендан село слави заједнички. Ове године их више неће бити, али могло би идуће.
Конобар Масимо, који послужује госте на централном тргу, Пјаца Европи, тврди да је „једноставно сардинијски начин живота“ заслужан за дуг живот. „Овде људи не пију лекове, једу здраво и живе мирно“.
Своје закључке о сардинијској дуговечности покушаће да изведу и научници.
Универзитет Сасари планира секвенцонирати 13.000 узорака ДНК из покрајине Олигастре, објавила је недавно Анса.
„Надамо се да ћемо показати да људи на Сардинији добро живе, а био би то и начин да „изрекламирамо“ наш крај", рекао је вицеректор Гавино Мариоти, пренео је „Јутарњи лист“.