Како је изјавила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, ЕУ активно ради на припреми деветог пакета антируских санкција.
„Напорно радимо на томе да Русију погодимо у болну тачку како бисмо је онеспособили да води борбена дејства против Украјине. Пуном паром радимо на развоју деветог пакета санкција“, изјавила је фон дер Лајен.
Санкције без ефекта
Како каже за Спутњик руски политиколог Јуриј Светов, претходним пакетима антируских санкција, Европска унија није успела да поремети руску државу. Због тога развија девети пакет којим планира да ослаби Русију и тиме измени ток специјалне војне операције. Међутим, према речима Светова, ни овим пакетом ЕУ неће постићи жељене резултате.
„Претходним пакетима антируских санкција, Европска унија није успела да оствари жељени циљ – уништи руску економију. Осим тога, није постигнуто очекивање да државе од Русије престану да купују енергенте. Такође, ЕУ није доживела ни то да Русија остане без финансијских средстава. Те ‘паклене’ санкције, како су их они називали, нису постигле баш никакве резултате“, објашњава саговорник Спутњика.
Исто мишљење дели и експерт Руског института за стратешка истраживања Михаил Бељајев. Према његовим речима, и нови пакет проћи ће као и претходни.
„Због тога, Европска унија уводи девети пакет антируских санкција. Они виде да нису остварили своје циљеве. Нису успели да униште нашу привреду. И сада су убеђени да ће девети пакет деловати...Међутим, то неће бити тако. Нове санкције ће садржаће исте мере, али ће бити против људи који заузимају одређене позиције у Русији. Главни циљ ЕУ ће бити да утичу на руску економију и приморају Русију да прекине специјалну операцију. Међутим, санкције неће дати ефекат какав Запад очекује“, констатује наш саговорник.
Погодиће колективни Запад
Девети пакет антируских санкција, како сматра Бељајев, биће развијен против руских званичника, чиновника и руководиоца корпорација. Осим тога, санкције могу да укључе конфискацију руске имовине и забрану транспорта нафте морским путем.
„Они могу да уведу ограничења против наших чиновника или руководиоца предузећа. Осим тога, можда ће тражити неке опције да конфискују нашу имовину, иако је то потпуно нелегитимно. Такође, могу да забране Русији транспорт и да не дозволе њиховим високотехнолошким компанијама да сарађују са нашим фирмара на набавци одређених компоненти и трансферу технологије“, објашњава саговорник.
Међутим, ове санкције, према речима Бељајева, погодиће пре свега колективни Запад.
„Западна Европа, односно колективни Запад, са тачке гледишта снабдевања енергије, показао се слабије. Осим тога, у овим земљама, дошло је до поскупљења, проблема у привреди, производњи...А да не говоримо о социјално-економским последицама које су погодиле обичан народ и које су резултирале протестима на улицама. Чињеница је да колективни Запад уводи санкције Русији, а оне, заправо, погађају њих...И то сваким даном све јаче и јаче...“, наглашава стручњак.
Слично мишљење дели и професор Дипломатске академије МИП Русије Владимир Винокуров. Према његовом мишљењу, антируске санкције имају супротан ефекат.
„Економије земаља ЕУ директно трпе санкције, што је више пута забележено у Мађарској. Недостатак енергетских ресурса који је настао након одбијања куповине од Русије, доводи до постепене стагнације и пропадања европске индустрије, слабећи конкурентност њихове робе на иностраним тржиштима због високе цене. Истовремено, у овом контексту, Руска Федерација је самодовољна земља која има алтернативе да замени европски увоз“, изјавио је он за РТ.
На питање како ће Русија реаговати на девети пакет санкција, Бељајев каже, да се не искључује могућност да ће руска држава увести симетричне мере.
„Русија ће наставити да развија сопствену економију, као и везе са пријатељским земљама. Што се тиче симетричних мера, руска држава их можда уведе против одређених лица“, објашњава стручњак.
Према наводима часописа „Политико“, главни лобисти за нове антируске санкције су Летонија, Литванија, Естонија и Пољска. Ове земље захтевају да се систем СВИФТ учини недоступним што већем броју руских банака, ограничи увоз ЛНГ-а и забрани трансфер новца у Русију. Поред тога, предлаже се забрана увоза руских дијаманата.
Исти часопис је 22. новембра известио да ће санкције бити усмерене и против руских „чиновника, пропагандиста и физичких лица“, који подржавају не само руску власт, него и председника Русије Владимира Путина.
Подсетимо, Европска унија је почетком октобра увела осми пакет санкција против Русије, који укључује одређивање горње границе цена за транспорт руске нафте у треће земље морским путем. План је да се од 5. децембра 2022. године уведе ограничење цена нафте, а 5. фебруара 2023. године и за нафтне деривате.