„Хоћу да докажем да ми стари у годинама нисмо за бацање и да имамо потенцијал који може се искористити“, преноси Глас Српске.
Каже да га је мотивисала унука, која недавно докторирала право у Београду. Међутим, његова породица из једног разлога није одушевљена тиме што је почео студирати.
„Године чине своје, ја сам далеко, 15 километара од Подгорице. Возим сваки дан у оба правца и да се нешто деси, увек би дедa био крив“, изјавио је он.
Средином прошлог века завршио је Геодетску школу. Сада му је необично да се навикнем на технологију, али му колеге помажу да савлада градиво.
„Тако ја саберем моје и њихове године и поделим и ја сам исто млад као и они. Углавном, нити сам најгори нити најбољи, златна средина, то је то“, закључио је он.