”Колико ли су глупи ЕУ политичари?”, упитао је Ким реторички. ”Искоришћени су, и опљачкани.”
Егзодус инвеститора из Европе
Ова Доткомова анализа да је колективни Запад запао у терминалну фазу изједања самог себе – процена непријатна колико и тачна – ових се дана попуњава и конкретним појединостима споменуте пљачке. Неке од изнетих оцена можда и звуче сензационалистички, али то не значи и да последице ове канибалистичке гозбе, на којој је Европа главно послужење, неће бити, такорећи, сензационалне.
”Европска индустрија премешта се у САД”, јавља ”Фајненшел” тајмс”. ”Политичари упозоравају на егзодус инвеститора на ону страну Атлантика услед јефтинијих цена гаса и америчких подстицаја… Звона за узбуну оглашавају се у европским престоницама због комбинације пакета Бајденове администрације од 369 милијарди долара субвенција и високих цена енергената у Европи, где чак и после недавног појефтињења гас остаје пет пута скупљи него у Северној Америци.”
”Ово је тренутак у коме нам је потребан европски позив на буђење”, преноси ”Фајненшел тајмс” поруку коју је водећим домаћим индустријалцима упутио француски председник Емануел Макрон, а цитиран је и немачки вицеканцелар и министар економије Роберт Хабек. Он, драматично, упозорава да Сједињене Државе ”усисавају инвестиције из Европе”.
Баук из Вашингтона
И ”Политико”, амерички портал кога је пре годину дана за милијарду долара купила немачка компанија ”Аксел Шпрингер”, од оснивања посвећена неговању трансатлантских веза Америке и Европе, у сличном узнемиреном тону опомиње да ”сат откуцава за примирје са Бајденовом администрацијом које се чини све мање вероватним… Само шест недеља преостало је да се избегне трансатлантски обрачун… Немци су фрустрирани јер Вашингтон не износи мировну понуду… Страхови Европе почивају на пакету америчких субвенција за ’зелени бизнис’ који ступа на снагу 1. јануара. Баук који плаши Европљане је да ће ова шема Вашингтона охрабрити компаније да своје инвестиције скрену даље од Европе… Тајминг за ове протекционистичке мере тешко да може да буде гори јер је Немачка већ у отвореној паници због тога што њене водеће компаније затварају производњу да би инвестирале негде другде. Последње што је Берлину потребно јесте још подстицаја пословним људима да дигну руке од Европе… Примирје се не чини изгледним. Ако ова свађа измакне контроли, довешће до трговинског рата – што је могућност од које су опкољени Европљани престрашени.”
”У Европи”, коментарише стога и пословни портал ”Блумберг”, ”расте озлојеђеност због растуће економске неједнакости у односу на САД. Трговински суфицит еврозоне претворио се у дефицит јер прескуп увоз енергената сиромаши европске потрошаче док истовремено богати америчке извознике. Нове америчке протекционистичке мере субвенција домаћим произвођачима утрљавају со на рану произвођача из Европске уније.”
”У погледу Кине, Европе нема”
Но, наравно, ни све ово није довољно, у складу са познатом максимом Хенрија Кисинџера који је својевремено приметио да је ”можда опасно бити непријатељ Америке, али је зато бити њен пријатељ – фатално”.
Па тако ”Блумберг” констатује да ”дипломатска углађеност не може да сакрије раздор између става америчког естаблишмента да је Кина његов главни супарник и интереса Берлина да очува свој главни трговински однос. То је једна од неколико пукотина у односу САД-ЕУ (…) услед којих постоји могућност сукоба.”
Штавише, напомиње ”Блумберг”, ”САД сматрају да ЕУ не чини довољно: Не шаље довољно војне и финансијске помоћи Кијеву и није довољно чврста у погледу супротстављања Кини. Став ЕУ да је Пекинг истовремено и партнер и супарник и ривал је за Вашингтон исувише нејасан.”
”У погледу Кине, Европе нема”, цитиран је и бивши саветник Барака Обаме, утицајни Бен Роудс.
Те зато, као врхунац њиховог англосаксонског цинизма, ”Блумберг” Европи предлаже опробану тактику. Завади-па-владај: ”Иако није у потпуности усаглашена са САД, Француска би барем могла да заузме позицију која је ближа Вашингтону од позиције Берлина. Кина је (тек) пети трговински партнер Француске, док је Немачкој други… Када се Макрон састао са (председником Кине) Си Ђинпингом на Самиту Г20, био је усаглашенији са Бајденом него са канцеларом Немачке Олафом Шолцом.”
А у Немачкој, шеф владајућих либерала у Северној Рајни-Вестфалији Хених Хене запомаже: ”Одузети су нам сви извори енергије осим руског гаса, а сада је и то блокирано. Ситуација у покрајини, која је енергетски најинтензивнији регион Немачке, нарочито је драматична. Сам немачки бизнис модел је под жестоким притиском… Морамо да се запитамо: За 10 година, да ли ће овде и даље бити икога да производи и да своје производе продаје у иностранству?”
Колатерални циљ
Колико је оправдан овакав страх Немачке? Шта то Америка ради својим европским савезницима? И да ли ће се они усудити да јој узврате?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили економиста и члан Фискалног савета Бојан Димитријевић и Мирослав Јовановић, професор међународне економије на Универзитету у Женеви.
”Исувише је све то исповезано да би могло да буде случајно”, коментарише Бојан Димитријевић низ догађаја, од потпаљивања украјинске кризе до америчких субвенција, који су довели до све гласнијих упозорења да прети деиндустријализуја Европе. ”Пре ће бити да је овде реч о спровођењу плана чија су мета управо водеће индустријске земље Европске уније. Продужавање сукоба у Украјини њима и наноси највише штете.”
”Ово је можда и највећи успех Сједињених Држава у последњих неколико деценија. Успели су да два блиска словенска народа окрену један против другог, а колатерални циљизазивања тог сукоба од самог почетка је Европа, која постаје и његов највећи губитник”, напомиње Мирослав Јовановић. ”А међу губитницима нарочито предњачи Немачка чије је економско чудо у великој мери било засновано на јефтином руском гасу, као и на приступу огромном кинеском тржишту кога, у складу са америчким захтевима, сад такође треба да се одрекну.”
Егзистенцијална претња
Подаци Евростата показују да је прошле године ЕУ у трговини са САД била у суфициту од чак 167,4 милијарде евра, што је за 100 милијарди више него пре 10 година.
”Очигледно постоји намера да се преокрене тренд који је неповољан по Америку, како у односу на ЕУ тако и у трговинском односу са Кином”, сматра Бојан Димитријевић, и скреће пажњу на оцену српско-америчког економисте Бранка Милановића да се та земља све више окреће протекционизму и формирању трговинских блокова уместо глобализације и слободне трговине која јој више не одговара.
”Бајденова администрација сад наставља с трговинским ратом против Европе који започет у време Доналда Трампа”, додаје Димитријевић.
Због тога, открива ”Политико”, ”ЕУ планира ’ратни сандук’ субвенција јер се европска индустрија суочава са ’егзистенцијалном’ претњом од стране САД… Тијери Бретон, ЕУ комесар за унутрашње тржиште, у понедељак је на састанку иза затворених врата са индустријским лидерима рекао да је питање највеће хитности да се ’преокрене процес деиндустријализације који је у току’… Европска комисија и државе, укључујући Француску и Немачку, схватиле су да морају да делују брзо ако желе да спрече да континент постане индустријска пустош… Високи званичници кажу да ЕУ мора да наступи екстремно брзо јер компаније већ доносе одлуке где ће градити своје будуће фабрике…”
”Производни трошкови у Европи толико су порасли услед поскупљења струје и енергената, да даља производња постаје неисплатива и зато многе компаније и најављују да ће се преселити”, указује Мирослав Јовановић. ”А проблем и додатно компликује то што је једна од основа европске економије – забрана субвенција. Ако се оне сад дозволе, пропада један од главних темеља Европске уније. А све и ако се прибегне субвенцијама, остаје проблем проналажења довољних количина енергената, будући да је Америка Европи забранила коришћење руских извора.”
”Европска унија налази се у геополитичкој замци Америке и НАТО-а, и потребна јој је политичка револуција да се из ње избави. Али није реално очекивати да се тако нешто догоди”, закључује Бојан Димитријевић.