У актуелној такмичарској години могли смо да видимо како изгледа када се на позицију задњег везног постави играч који није навикао ту да игра, на примеру Црвене звезде кроз партије Гелора Канге и Кингса Кангве.
Ако зађемо у мало даљу прошлост, сетићемо се експеримента Младена Крстајића као селектора Србије у Украјини, када је на "шестицу" поставио Адема Љајића, изразито офанзивног везисту који је у те вечери у Лавову изгледао као на поквареном рингишпилу.
Сетићемо се и колико је својевремено био критикован Владимир Петровић Пижон, у време када је радио као шеф стручног штаба у Црвеној звезди јер је на терен слао и по тројицу дефанзивних везних играча, али без њих српски фудбал заиста не постоји.
Ко је ту?
Речено је да је репрезентација Србије миљама изнад фудбала какав се игра на домаћим теренима, али је у систему какав форсира селектор Драган Стојковић Пикси задњи везни више него неопходан.
"Статистички је доказано да играчи просечно имају лопту у поседу три минута по утакмици. Дакле, најважнија ствар је шта играч ради осталих 87 минута када нема лопту? То одређује да ли је неко добар играч или није", рекао је легендарни Јохан Кројф и готово дефинисао позицију дефанзивног везног, односно "осигурача".
Било је момената када су се на терену налазила чак двојица, били су то углавном Немања Гудељ и Немања Максимовић, с тим што је златни Орлић са Новог Зеланда био постављен нешто даље од последње линије одбране.
Гудељ има јасне задатке на терену, затвара рупе које се појаве у одбрани, пресеца лопте, рашчишћава када треба и одговоран је за сав прљави посао који често не добија толико поштовања од навијача. Јер се не види.
Када је постало јасно да Србија мора да игра са Душаном Тадићем и Сергејем Милинковић-Савићем на терену, Максимовић се преселио на клупу, а фудбалер Лација је добио улогу коју има у том клубу.
Као плејмејкер са своје половине који грађом и висином може да буде доминантан у ваздушним дуелима, а префињеном техником и дугим ногама опасност за офанзивце ривала, Сергеј је коначно нашао своју позицију у тиму и Србији се све исплатило.
У таквој консталацији снага, Гудељ је остао једини класичан дефанзивни везиста са задатком да се враћа у последњу линију одбране и покуша да изнесе лопту ка нападу.
Али, како то може да изгледа у најгорем сценарију видели смо у Португалији, што је Пиксију дало додатну тему за размишљање и у први план за додатну "шестицу" избацило Сашу Лукића.
Момак који носи број десет у Торину умео је да остане и усамљени дефанзивни везиста у моментима када се на терену нађу два класична нападача и то није изгледало лоше, али је јасно да ђаку школе Партизана такав задатак није најприроднији.
Упркос томе, са Лукићем на том месту Србија добија играча који је веома користан у изградњи напада, као креативан фудбалер уме да пронађе отворене саиграче, али и да се креће без лопте и нуди као опција.
Готово ненадани бонус Србије постао је млади Иван Илић, фудбалер Верона и Звездино дете које је прерано отишло, али је у Италији стасало и завредело надимак "нови Немања Матић", тако да је Пикси добио још једну опцију за изузетно захтевну позицију на терену.
Свакако, у екипи су Марко Грујић и Урош Рачић који као високи, јаки везњаци, ако буде потребе, могу да ускоче у ципеле дефанзивних везиста и појачају "осигурање" српског тима.
Осигурање, под хитно!
А осигурање Србије ће бити више него неопходно у наредне две утакмице Мундијала јер је против Бразила било јасно да без сигурног дефанзивног везисте не може да се направи резултат.
Иако је Гудељ проблем сличан ономе из Лисабона, а касније добио и жути картон због одличног старта над Нејмаром којим је спречен сасвим сигуран погодак за Бразил, што је био разлог да га селектор замени, био је осигурач за којим је вапила Србија по његовом изласку.
Јасно је да Милинковић-Савић не може да одигра на тој позицији, штавише бесмислено је играча таквог профила трошити на неприродном месту, Илић се показао као и даље зелен, Лукић као недовољно дефанзиван, док је Немања Максимовић на терену провео мало времена.
Али, Максимовић је, чини се, прави играч за ту позицију због својих навика, великог радијуса кретања и способности да затвори рупе и на оба бока, док истовремено води бригу о централном делу терена.
Селектор Стојковић је најавио промене у тиму за дуел са Камеруном па не би било изненађење да се златни Орлић после дуго времена нађе у стартној постави сениорске репрезентације.
► Недавно је гост емисије Миљанов корнер био новинар Небојша Петровић који је говорио о Светском првенству.