На дводневном састанку који је данас почео у Румунији, министри спољних послова чланица НАТО, поред Украјине као главне теме, као и уласка Шведске и Финске у алијансу, бавиће се и Босном и Херцеговином. Тачније, како је то објаснио генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, јачањем помоћи Босни и Херцеговини, Грузији и Молдавији, "партнерским земљама које се суочавају са руским притиском на различите начине.“
Шта подразумева јачање помоћи НАТО-а
На питање, шта би то јачање помоћи могло да подразумева, декан Факултета за безбедност у Бањалуци др Ћеранић нема дилему:
„То подразумева нове притиске на БиХ у смислу да се она инкорпорира у ту алијансу. Та помоћ о којој генерални секретар НАТО-а Столтенберг говори БиХ нити је потребна, нити је тај захтев усаглашен у институцијама БиХ, а Председништво БиХ је адреса која креира спољну политику.“
Управо зато што је то тако и што је за приступање НАТО-у потребна сагласност сва три члана Председништва, односно оба ентитета, БиХ и не може да рачуна на чланство у северноатлантској алијанси, колико год би то у Сарајеву желели. Претходни српски члан у Председништву БиХ и актуелни председник РС Милорад Додик недвосмислено је толико пута указао на то да Република Српска не мења став о војној неутралности, односно да се противи уласку БиХ у НАТО. Званичнике РС на такав став обавезује и Декларација Скупштине РС.
На питање, да ли се може очекивати да то јачање помоћи НАТО-а БиХ буде у неком војном смислу, Ћеранић за Спутњик каже да је тешко предвидети шта су они ту замислили.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг најавио је јачање помоћи БиХ
© AP Photo / Geert Vanden Wijngaert
„Шта значи помоћ? Послаће оружаним снагама БиХ ново оружје, или још јачи контигент Еуфора? Шта год да ураде, они не могу да промене емоције Срба, нити сузбију тај, како кажу, малигни руски утицај. Руса овде нема, а друга је ствар ко за кога навија. Као што Руси за Србију навијају када игра на светском првенству, тако би и Срби навијали за Русе да су на том првенству. Реч је о емоцијама. Емоције не можете угушити топовима, авионима, ракетама“, каже наш саговорник.
Министарка БиХ опет на своју руку
На констатацију да ће се другог дана скупа у Букурешту, савету НАТО-а придружити и министарка спољних послова Босне и Херцеговине Бисера Турковић, он напомиње да то ради приватно, на своју руку, без јасно дефинисаних ставова Председништва БиХ.
„И није јој то први пут. О свему томе је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик раније говорио, а није тешко претпоставити да ни новоизабрани српски члан Председништва, госпођа Цвијановић, има исто мишљење. Дакле, Бисера Турковић говори у своје име и то је њен приватан став и њених налогодаваца из партије којој припада“, истиче стручњак за безбедност.
Констатујући да су стране војне снаге у БиХ већ присутне кроз мисију снага ЕУ, Еуфор Алтеа, чији је продужетак мандата у Савету безбедности УН усаглашен на годину дана, где ништа није било спорно ни са српске стране, Ћеранић, сматра да би НАТО овом причом о „помоћи БиХ“ сам себи да помогне.
Дезинтеграција НАТО-а
По његовом мишљењу, НАТО је захваћен дезинтеграционим процесима, има проблеме у свом дворишту и настоји да скрене пажњу са њих, додаје наш саговорник.
Република Српска не мења став о војној неутралности и противи се уласку БиХ у НАТО, на шта званичнике РС обавезује и Декларација Скупштине РС
© AP Photo / Darko Vojinovic
„Јесу ли у БиХ присутни руски војници, руски инструктори, или било шта у некој форми која би могла да забрине НАТО. Нису, него то НАТО чини ради своје промоције и скретања пажње са проблема који јесу присутни, а тичу се самог опстанка НАТО“, оцена је Ћеранића.
Необјективност ратоборне алијансе
Зато он то „јачање помоћи“ БиХ види у сфери информационих операција.
На питање, како је могуће да НАТО присуство руског утицаја у БиХ сматра непожељним, а сопствено не само пожељним него чак најављује и јачање помоћи у сузбијању руског утицаја, Ћеранић каже да од једне војне организације која је више пута показала своју ратоборност не може да се очекује објективност, нити да су решења која нуде у функцији очувања мира.
Познато је да НАТО у Украјини ратује против Русије кроз достављање помоћи, инструктора, оружја… Они нису објективни, јер су страна у сукобу и желе да у њега увуку и друге земље на овај, или онај начин. А то, како истиче, не треба ни БиХ, ни Србији, ни у војном, ни у другом смислу, попут увођења санкција Русији. Поготово што ће се све завршити преговорима Русије и САД, односно НАТО-а, закључио је Ћеранић за Спутњик.