Истраживање је објављено у часопису „Bulletin of the American Meteorological Society“ који се убраја међу 10 одсто водећих часописа који се баве атмосфером и географским дисциплинама.
Ово истраживање занимљиво је и због тога што највећи активни вулкан на свету, Мауна Лоа на Хавајима, еруптира први пут за последњих 40 година.
Снажне вулканске ерупције могу да угрозе људску популацију непосредно у близини вулкана или посредно путем ширења вулканског облака низ ветар, цунамија, смањењем долазног сунчевог зрачења, али, ако ерупција створи снажан ударни талас у атмосфери, и путем таласа метеоролошких цунамија који могу да поплаве обална подручја.
Такав ударни талас у атмосфери, који је могуће чути на удаљеностима од хиљаду и више километара и који може више пута да обиђе земаљску куглу брзином звука, може да створи таласе високе и до 10 метара.
У јануару ове године управо је експлозија подморског вулкана Хунга Тонга-Хунга Ха‘апаи у Пацифику проузроковала такав ударни талас који је забележен на хиљадама микробарографа у целом свету, па и у Јадранском мору.
„У нашим истраживања ми смо се усмерили на два кључна питања. Занимало нас је колико могу да буду високи таласи метеоролошких цунамија у мору у идеалним околностима и колико су услови за време експлозивне ерупције вулкана Хунга Тонга-Хунга Ха‘апаи били близу таквим условима“, каже др Клеа Денамиел, вођа истраживања из Лабораторије за физику мора и хемију водених система Института „Руђер Бошковић“.
„Уз помоћ напредних глобалних модела атмосфере и мора, репродуковали смо догађај и верификовали га глобалним мерењима. Потом смо направили студију осетљивости, мењајући брзину ударног таласа који је обилазио Земљу“, додао је др Ивица Вилибић, један од аутора рада, преноси „Јутарњи лист“.
Притом је показано да, ако атмосферски талас путује брзином од око 210 метара у секунди, или ако вулканска експлозија створи десет пута израженије акустичко-тежинске ударне таласе, таласи метеоролошких цунамија, створени тим таласом, могу на појединим обалама да достигну висину од 10 метара, док би на седам одсто свих светских обала висина долазног таласа прелазила један метар.
„Познато је да таласи цунамија такве висине могу да проузрокују штету у обалном подручју и угрозе безбедност пловидбе, па би, код оваквог догађаја, штета у целом свету била изразито велика и сигурно би била упоредива са штетом коју изазивају најјачи сеизмички цунамији“, објашњавају аутори рада.
Ауторски тим планира да направи сличне симулације за друге потенцијалне локације експлозивних супервулкана и тако квантификују штету на обалним подручјима с циљем успостављања система раног упозоравања становништва.