Kолумну Драгослава Степановићa – „Степијева контра“ читајте на Спутњику током трајања Мундијала у Катару.
Сви ми сада морамо да држимо песнице стиснуте да се добије утакмица са Швајцарском и да Камерунци, што је мало вероватно, али је могуће, не победе Бразил и да онда оде маст у пропаст.
Против Камеруна нам је одбрана, као и у свим утакмицама када је Пикси водио тим била „рак-рана“. Нисмо имали сигурност, а таман када смо пронашли двојицу који делују компактно – Страхињу Павловића и Милоша Вељковића, они се повреде и траже да буду промењени.
Какав пех...
Сигурно да ситуација није најсјајнија, али да се толико тога издешава у том мечу који смо сви очекивали да добијемо, просто невероватно. Очекивало се да из 3:1 и офанзивног притиска буде и 4:1 или 5:1, а онда се догоди да нам противник да два гола за два минута.
То су ствари које се у фудбалу једноставно догоде. Постоје тренери мотиватори, тактичари, тренери који попут Пепа Гвардиоле за време утакмице виде шта се дешава и у ком правцу ће да оде меч, па мењају тактикту и прелазе из офанзиве у дефанзиву и обрнуто.
А Пикси – он је мотиватор и офанзивац. Мислим да није имао времену да упозна довољно Србију јер је имао само једне квалификације. Друга ствар која је утицала да се нађемо у овој ситуацији да морамо да тучемо Швајцарце јесте да није било дуге припреме за овај Мундијал, а да се велики број репрезентативаца повредио. Нема времена да се опораве, а Србија је једна мала земља која не може тек тако да се одрекне седморице, осморице играча и да тражи замене. Веровао је да ће да се опораве, али тешко је јако ту направити добру и праву процену.
Тактика и одлука да играју Александар Митровић и Филип Костић по 90 минута, а да су претходно били повређени, ровити, неспремни ми је нејасна. То ми је било најчудније да се селектор определио да их не мења, или касно изведе из игре. Велико изненађење.
Оне силне шансе које је Митровић промашио су последица тога што није имао мечеве у последње време. Имао је три-четири колосалне шансе и није их завршио како смо навикли, очекивали. Код таквих нападача је јако битно да реализују такве прилике, тада се хране самопоуздањем. Али, за то је потребан континуитет играња, а Митровић га није имао. Видело се...
Чудно је и што није било Влаховића и очигледно да та повреда коју вуче није лакше природе. Ако се не ради о томе, онда заиста не умем да објасним због чега је досад играо на Мундијалу свега 20 и кусур минута.
Слушао сам и Пиксијеве изјаве да је морао да крије стање играча због противника, али ако је скривао то тако вешто и тако добро, онда је практично секао грану на којој седи. Светско првенство је специфичан турнир који не прашта импровизацију и грешке. Морају да играју само најздравији, само тако можете да будете успешни.
Било је генијално како се екипа вратила из 0:1 и већ до полувремена успела да преокрене резултат. И сав тај висок пресинг, који је подсетио на игру у квалификацијама и враћање из минуса против Ираца, Португалаца. То нам сада треба и против Швајцарске, само на још једном вишем нивоу. Потребни су нам и прави Митровић, Костић, Влаховић, Тадић.
Неће бити лако. Далеко од тога. Гледао сам Швајцарце против Бразила и њихова последња линија је 100 одсто тачна, као „швајцарски сат“. Затворили су Бразилце, који су били без Нејмара. Тотално су их неутралисали, с тим што код гола Касемира нису успели да отклоне опасност и на крају су поражени.
Сад је велико питање шта ми и колико можемо. Најбитнија ствар је да се селектор определи за здраве фудбалере, да у случају поново неке принудне измене, и даље има простора за маневар.
Јер, ако узмете ровите, па морате да их мењате брзо, а догоди се још нека повреда као са Павловићем или Вељковићем, онда сте у великом проблему.
Мислим да можемо да победимо Швајцарску из разлога што је наша офанзива јача од њихове. Освета је реч која не сме да постоји, видим да су Џака и Шаћири фокусирани на фудбал и на саму игру, јер су им вероватно Швајцарци забранили да се баве политиком. То нису циљеви Швајцарске на Светском првенству. Спустили су лопту и хоће кроз игру да победе.
Рецепт за наш тријумф је игра из првог полувремена против Камеруна са пас игром, високим пресингом и борбеношћу.
За крај и неколико реченица о невероватном Кристијану Роналду који је исписао историју светских првенстава као једини фудбалер који је на пет различитих Мундијала био стрелац.
Тај човек је невероватан! Сурови професионалац који изузетно води рачуна о својој каријери. О томе шта једе, колико тренира, како се опоравља. Показао је да граница за врхунске играче није 31-32 године као што многи сматрају.
Португалац има 38 година и даље је машина за постизање голова. Подигао је лествицу изузетно високо, а ми можемо само да гледамо, уживамо и учимо од њега.
Меси је за мене технички бољи фудбалер, али када су голови у питању ту је Роналдо неприкосновен. Он је један од оних који ће остати упамћен и цела та његова каријера. Мислим да ће бити и успешан као тренер јер сам гледао како када изађе прати са клупе како на терену стоји екипа.
Сетите се само када су Португалци постали прваци Европе како је командовао поред селектора. Обично велики играчи не буду и велики тренери, али мислим да ће Роналдо и ту теорију оборити.