Основна логика налаже да у моментима када један тим води, чак има и сигурно вођство, треба да уради све да би што безболније привео утакмицу крају и спречио било какве компликације.
„Причали смо између себе да морамо мало више да причамо“, рекао је капитен Тадић.
Србија, изгледа, није такав тим, напротив, себи је сама закувала чорбу и практично поклонила два иста гола Камеруну који је за два минута заостатак од 3:1 претворио у 3:3.
У оба случаја одбрана Србије је била раширена и превисоко постављена, а дефанзивац Милош Вељковић је пробао да одговори на питање зашто се то десило.
„Када је лопта горе код Тадића, Митровића, Сергеја, на њиховом шеснаестерцу, не можемо ми из одбране баш да будемо код нас на шеснаестерцу. Морамо да изађемо на центар. Кад је отворена лопта морамо да се вратимо сви. Не смемо да играмо на офсајд“, рекао је Вељковић.
Голман Вања Милинковић-Савић је остављен на милост и немилост, а иако је у том моменту на терену била тројка дефанзиваца са најдужим стажом у екипи, он је констатовао да су примљени голови последица и „мањка уиграности“?!
„Треба да се стоји високо, треба да се противник држи што даље од гола. Био је мањак комуникације међу нама, мањак уиграности. То су ситни детаљи“, рекао је Вања.
Дакле, поред логичких појавили су се и проблеми у комуникацији, а вреди напоменути да је дефанзивна тројка, која се нашла на терену у том моменту, далеко дуже у репрезентацији од стартне у којој се налазио најмлађи међу њима, Страхиња Павловић.
Најискуснији дефанзивац Србије Стефан Митровић био је сведок колапса српске одбране и констатовао је да је екипа знала за највећи квалитет Камеруна, транзициону игру.
„Знали смо да имају страшну транзицију, морали смо боље да се поставимо и на ту изгубљену лопту. Правили смо офсајд замке, морали смо боље“, истакао је Митровић.
Један од проблема је била и чињеница да је Митровић заменио Павловића на позицији левог штопера, иако већ годинама игра као централни дефанзивац, што је селектор нешто касније кориговао увођењем Срђана Бабића уместо Вељковића, што је била принудна, а заправо вероватно једина логична измена.
И селектор је констатовао да је један од проблема била комуникација, што додатно чуди јер је протеклих недеља кроз јавност провејавао дух хармоничне кохезије, разумевања и међусобног схватања, али...
„Нисмо били паметни, одиграли смо добру утакмицу, постигли три гола, створили доста шанси, али нисмо били паметни да победимо. Други гол Камеруна? Видели смо подигнуту заставицу, али пресудила је ВАР технологија. Мене брине позиција наших играча у том тренутку. Речено ми је да није био офсајд. Жалимо за грешкама, али стање у свлачионици је мирно. Концентрација мора да буде на вишем нивоу, боља комуникација, овакве грешке не смеју више да се понављају. Знали смо и за те дуге лопте, добро смо контролисали игру, али две грешке су одлучиле да не победимо. Мислим на други и трећи гол Камеруна“, рекао је Стојковић и потврдио да се знало о највећим опасностима ривала.
Али, зашто се није реаговало када се знало је питање које се поставља као приоритет, уз већ раније питање, зашто у првој утакмици против Бразила, ако се већ касније прокламовала идеја о томе да Мундијал за Србију почиње од Камеруна, на терену нису били потпуно здрави играчи, већ реконвалесценти који су додатно погоршали своја стања, а пример за то је Душан Влаховић?
Веровање на реч није нешто на шта се сме ослонити, нити је прича о томе како је у екипи атмосфера на највишем нивоу – то, нажалост, нисмо видели током нервозног првог полувремена против Камеруна, нити у драматичним моментима на уласку у други сат игре.