Документ су припремиле фракције како владајућих партија у Немачкој (Социјалдемократска странка Немачке, Зелени и Слободне демократе), тако и опозиционог конзервативног блока Хришћанско демократске уније/ Хришћанско-социјалне уније Баварске.
Резолуцију су подржали посланици поменутих политичких снага, парламентарци из фракција Левица и Алтерантива за Немачку били су уздржани, док је био један глас против. Седници Бундестага је присуствовао и нови амбасадор Украјине у Берлину Алексеј Макејев.
У документу се тврди да је „од глади и репресија страдала цела Украјина, а не само њени региони у којима се производило жито“.
„Према томе, из данашње перспективе се намеће историјско-политичка класификација тих догађаја као геноцид. Немачки Бундестаг дели мишљење о таквој класификацији“, наводи се у резолуцији.
Министарство спољних послова Русије је саопштило да је резолуција Бундестага покушај да се оправда кампања демонизације Русије.
„Ово је још један покушај да се оправда и подстакне кампања за демонизацију Русије која се шири у Украјини и коју спонзорише Запад, да се етнички Украјинци окрену против Руса и других народа Русије и бившег СССР-а“, наводи руски дипломатски ресор.
Притом је Бундестаг прећутао да глад у то време није харала само у Украјини, него на целој територији Совјетског Савеза.
„Посланици немачког парламента из владајуће коалиције и опозиционог блока Хришћанско демократске уније/ Хришћанско-социјалне уније Баварске, заборављајући на то, одлучили су да демонстративно подрже политичко-идеолошки мит који негују украјинске власти на предлог ултранационалистичких, нацистичких и русофобичних снага“, наводи руско Министарство.
Званична представница руског дипломатског ресора Марија Захарова изјавила је да је резолуција Бундестага апсурдна и да искривљује историјске чињенице. Она је подсетила да су западне земље допринеле глади тридесетих година прошлог века, захтевајући од Совјетског Савеза да плаћа житом у трговинским операцијама. Поред тога, како је додала, трагедија тридесетих година је погодила многе регионе и народе СССР-а, а не само Украјину и Украјинце.
Глад 1932. и 1933. године захватила је не само Украјину него све главне житне области Совјетског Савеза, међу којима су Северни Кавказ, Нижње и Средње Поволожје, знатан део Централно-черноземне области, Казахстан, Западни Сибир, Јужни Урал.
Према разним проценама, тада је од глади помрло између седам и осам милиона људи разних националности, од чега око 3,5 милиона у Украјини.