СРБИЈА

Скандал: Француски институт позвао Љубинку Милинчић на дебату о Путину, па јој забранио учешће

Француски институт у Србији позвао је главну уредницу Сутњика Србије да учествује у четвртак увече на трибини са филозофом Мишелом Елчаниновим о Путину, али се све претворило у скандал јер је Љубинки Милинчић неколико сати пред почетак догађаја отказано гостовање.
Sputnik
Иако је домаћин уредно позвао Љубинку Милинчић а вест о њеном учешћу громогласно најавили домаћи медији пре скупа, главној уредници Спутњика речено је да се њено учешће отказује. Претходно је догађај отказан у Центру за културну деконтаминацију. Тако су се на предавању у просторијама Француског института у Србији нашли само Француз Елчанинов и домаћи филозоф Владимир Цветковић.

Неспоразум?

Пошто је улаз био слободан, репортер Спутњика је присуствовао догађају, па смо питали француског госта да прокоментарише чињеницу да је неколико сати пред почетак трибине отказан наступ главне уреднице Спутњика Србија, те објасни да ли се у земљи из које долази овај чин категорише: као непоштовање, цензура или укидање права на другачије мишљење.
Мишел Елчанинов

„И сам са изненађен у вези са тим. Моја концепција је да никада не одбијам дебате. Жалим због тога. И сам сам био обавештен неколико сати пре почетка предавања о отказивању њеног наступа“, рекао је Елчанинов и упутио нас на организаторку из Француског института. На наше инсистирање да нам људи из те куће понуде одговор, видно узнемирена организаторка, само је понављала:„По среди је неспоразум“.

О томе између кога је дошло до неспоразума, да ли је политика Француског института који ради под окриљем француске амбасаде у Србији да прави избор гостију по „линији политичке подобности“ коју креира Запад а не Србија, или су и који финансијери одлучили да одузму право на реч представнику руске медијске куће, није ништа речено.

Мелодрама француског филозофа

Тако се полемика француског мислиоца руског порекла, Мишела Елчанинова, аутора књиге „У глави Владимира Путина“ и главне уреднице Спутњика Србија на тему Путинових идејних полазишта у креирању самосвојности Русије и отклона према западним вредностима, а све у контексту сукоба у Украјини, уместо у сучељавање мишљења претворила се у мелодраму француског филозофа.
Француски институт, као домаћин, превидео је чињеницу да су и они и поменути есејиста тек гости Србије, у којој, на згражавање „културног“ Запада већина људи русофилске орјентације поштује дух дебате.

Отровни подстреци

Присутни су морали да се задовоље једном школом мишљења, која, показаће ток трибине, оставила простора за многа, изостала, оспоравања.
Владимир Цветковић
О мислиоцима на које се руски председник позива у својим говорима а који су изградили свет пун „мелодраме, мистике и грандиозних есхатолошких визија“ писао је и Њујорк тајмс и многи западни аналитичари па књига Елчанинова, оставља утисак филозофије која каска у закључцима. То наравно присутни на трибини у Француском културном центру нису морали да знају, па су опсежна истраживања тајне Путинове моћи уз скромне али отровне подстреке присутног домаћег филозофа Владимира Цветковића, могла деловати као откровење.

Путинови „пороци“

Укратко, по Елчанинову, путинизам као феномен може се објаснити са неколико „порока“ председника Русије. Први је совјетизам и увереност у исправност жртве у Другом светском рату. Друга је увереност да Русија не сме да се уклопи у глобалну цивилизацију, и треће евроазијство. За све побројано криви су руски филозофи од Данилевског преко Соловјова до Берђајева и Иљина, само што се у анализи, ефектом, можда јесте можда није, намеће час закључак да Путин интимно верује у учења ових филозофа, а час да их само употребљава како би руском народу Запад представио као непријатеља. Такође објашњење како је то Путин прешао пут од „црвене“ СССР идеологије до Иљинове Беле идеје остаје у равни мистерије.
Путин на Камчатки држи сокола
Уверен да је Иван Иљин заслужан за урушавање либералне демократије у Русији, а страст коју Гумиљов препознао у руском човеку одговор на анексију Крима, гост Француског културног центра закључује да је све што се дешава на Украјини записано одавно, те да, ево обрта, Путин није искрени следбеник ових уверења већ вешто злоупотребљава

Без представника руског медија

Представник руског медија није имао право на реплику. То право му је одузео Француски институт у Србији. Да није, присутни би могли да сазнају зашто су Иљинове речи из 1938. биле пророчке: „Украјина се мора сматрати, у смислу сепаратизма и одвајања, најугроженијим делом Русије. Украјински сепаратизам је појава вештачка, лишена било какве утемељености“.
600 метaрa дугачка српско-руска застава у Санкт Петербургу
Такође, сазнали би да је филозоф кога Запад оспорава, а чије познаваоце Француски културни центар елиминише из дебатног простора приметио да “Где год да се ми, руски национални емигранти, налазимо у нашем расејању, морамо увек да памтимо да нас други народи не схватају и не поимају, да се плаше Русије, да не саосећају с њом и да су увек спремни да се радују сваком њеном слабљењу. Само је једна мала Србија нагонски саосећала са Русијом, али не знајући је и не познајући је..".
Дебата " У глави Путина" у Француском културном центру
Лишени права на другачије мишљење и то у земљи која, упркос страшним притисцима, није увела санкције Русији, и у којој 70 посто Срба са окупираног Косова и Метохије верује у Русију као јединог савезника, публика је сазнала шта је сазнала. Кривица није на овом Французу руског порекла.

Да ли је Нуландова на Мајдану сновиђење?

Он је показао отвореност за дебату па је на питање да ли се однос Путина према Западу који његовим речима црпи идеје из регистра руских филозофа, можда може објаснити и подстрецима са самог Запада, рекао да није склон да се сложи са идејом о постојању русофобије, те да је Француска и после 24. фебруара остала отворена за све госте из Русије.
Помоћница америчког државног секретара за Европу и Евроазију Викторија Нуланд
На питање да ли је и присуство Викторије Нуланд на Мајдану 2014. било сновиђење будући да тврди да у обојеним револуцијама Путин безразложно види страни елемент, Елчанинов је у духу вредносних ставова поштене интелигенције, подсетио на спаљивање живих људи у Одеси, и рекао: Верујем да Запад није подржао обојене револуције, али неке дипломате јесу. Свака револуција подразумева финансијере али овде је био народ са којим сам се лично срео“.

Са Ноћним вуковима, дабоме

Можда из професионалне зависти или потребе да буде већи критичар од критичара наш домаћи филозоф Цветковић је дао свој допринос у осликавању лика Владимира Путина, закључивши да профил руског председника најбоље илуструје чињеница да је уместо да буде гост Института за филозофију и друштвени науку у Београду, Путин отишао са Ноћним вуковима.
Председник Русије Владимир Путин у Севастопољу
Дабоме, да је искреније ушао у свет рускe филозофије која се спочитава Путину морао је знати да се аутентична руска филозофска мисао и разликује од западне по томе што није у служби форме него живота.
То су препознали и људи из публике који су после завршене трибине поздравили питање новинара Спутњика и изразили жаљење што нису могли да чују мишљење Љубинке Милиничић чији су наступ најавили организатори.
Коментар