Као што је то чинио Драган Стојковић Пикси са Србијом у Катару. Али, нажалост, безуспешно.
Ако гледамо ширу слику, можемо рећи да су Орлови направили добар резултат самим пласманом на Мундијал где рецимо није наступила моћна Италија, првак Европе.
Када се гледа само Светско првенство у Катару, Србија је доживела тотални неуспех. И ту нема дилеме. Један освојен бод из три утакмице и чак осам примљених голова се не може другачије назвати.
Обећавао је Пикси много, јавност је чекала, чекала... И није ништа дочекала.
Управо је огроман број примљених голова резултат превише офанзивне игре. Као да је Пикси при преузимању тима схватио да у позиционој игри немамо превише шанси (што се показало кроз протекле године као истинито), па се зато одлучио за игру са тројицом играча у одбрани и офанзивним бековима, па чак и двојицом нападача против Швајцарске. По систему - све или ништа. Нешто налик руском рулету.
Чак је Сергеј Милинковић-Савић, по вокацији офанзивни креатор игре, померен на дефанзивног везног. Тандем са њим правио је Саша Лукић, који је такође офанзивно оријентисан играч. Уз Костића, Живковића, Тадића, Митровића и Влаховића то је права нападачка ескадрила.
Ако питате неутралне љубитеље фудбала - уживање за гледање.
Ако питате српске љубитеље фудбала који воле искључво нападачки стил - уживање за гледање.
Објективно - тешко за гледање.
Због промаје у одбрани. Не може напад да постигне толико голова колико одбрана може да прими. Ту је лежао највећи проблем.
„Хтели смо од почетка да их притиснемо, они су стално проналазили рупе у нашој одбрани. Имали смо наше шансе, играли смо леп нападачки фудбал, али смо остављали много рупа позади које су они користили“, констатовао је Страхиња Павловић на ивици суза после пораза од Швајцарске од 2:3. И тиме погодио суштину.
Можемо да кажемо да остаје жал што Србија није играла баш тако офанзивно и храбрије против Бразила, а мало конзервативније и смиреније при резултату 3:1 против Камеруна, односно 2:1 против Швајцарске.
Пикси је направио овакву игру што због осећаја и жеље да Србија игра офанзивно, што би вероватно већина подржала, али и због чињенице да у одбрани немамо толико сигурних решења. Зато је наместио игру са тројицом штопера и два крилна нападача која би шпартала по крилу од одбране до напада. Проблем је настајао када су та крила "висила", па су противници лако користили велике размаке између линија.
Голови Камеруна у другом полувремену, као и погоци Швајцарске најбољи су показатељ.
Ишли су Орлови често грлом у јагоде, срљали су, играли плаховито и остављали непокривен хектар терена у одбрани што је посебно Швајцарска зналачки искористила. У појединим моментима све то је деловало, нажалост, помало и неозбиљно. Харлемглобтротерски.
Да је дало резултат и успех могли бисмо да назовемо нашу репрезентацију најатрактивнијом на турниру, било би ту и голова и победа и радости. Било би идеално.
Овако... Било је голова. Али, највише у нашој мрежи.