Овако забрану делатности канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије на територији Лавовске области која је уследила недуго након “контраобавештајних активности” украјинске службе безбедности у комплесу Кијевско- печерске лавре коментарише Јован Јањић, културолог, члан Православне академије наука и Српске духовне академије.
Одлуком обласног Савета, забрана рада УПЦ у Лавову биће праћена и другим мерама од којих неке, ако је судити по предлозима овог тела, подразумевају активности полиције и територијалне одбране.
Удар на УПЦ удар је на целокупно православље, сматра Јањић, јер по члану 9 Симбола вере, све помесне православне цркве, без обзира на националне одреднице у њиховом имену, чине једну, саборну и апостолску цркву.
Свесни ове чињенице, они који данас креирају политику на територији Украјине, покушавају да пониште деловање ове цркве што је, сматра Јањић, директни удар на духовни живот народа, будући да апсолутна већина православног становништва на територији Украјине припада канонској УПЦ.
Идејни творци овог пројекта налазе се у оним светским центрима моћи који Украјину и украјински народ инструментализују као средство у обрачуну са Русијом. Отуда, уверен је Јањић, ово што данас гледамо у Украјини није борба за територију већ борба Христа и Антихриста, па се једино у том контексту може тумачити и претрес Кијевско печерске лавре и заплена “руске литературе”.
“Сви они који роваре по православним манастирима Украјине не треба тамо да траже руску литератури и руске књиге. Нека завире у сопствене библиотеке, своју душу и идентитет- сви су они стасали на култури која је стварана под окриљем РПЦ и руске државе”.
Целокупна људска историја обележена је борбом за слободу, за тај највиши дар који је Бог дао човеку па је у 21. веку, примећује Јањић, незамисливо ускраћивање права на слободу вероисповести.
“Кијевско -печерска лавра, светиња из 11. века, богата ризница духовног наслеђа која се налази под заштитом Унеска, данас је на удару кијевског режима. Зашто цивилизовани свет са мрачног Запада који је дигао глас када су рушене статуе Буде у Авганистану и Палмира у Сирији ћути када је реч о једној од највећих светиња у православном свет?”
Аналоган случај овоме што се дешава у Украјни- покушај забране деловања канонске православне цркве којој припада апсолутна већина становништва једне државе- готово да нема. Можда се у мањем обиму, каже наш саговорник, то може упоредити са настојањима нацистичке Немачке да у окупираним подручјима у Другом светском рату инсталира своју црквену структуру тзв. православну уместо канонске или настојањима Павелића да у НДХ уништи СПЦ и замени је некаквом Хрватском православном црквом.
После серије инцидената на територији Украјине, на потезу су све православне цркве, закључује Јањић, па и оне које претендују да се називају црквама.