Штрбац наводи да су случајеви сестара Радмиле и Мирјане Вуковић и Милана Смолића, које је у Хрватском сабору поменуо посланик Самосталне демократске српске странке (СДСС) Борис Милошевић и ову праксу хрватских судова назвао срамном, само врх леденог брега.
Сами криви што су убијени
Он каже да Вуковићеве за судске трошкове спора, који су покренуле за убиство родитеља и сестре, морају да плате 8.000 евра, док Смолићу прете пленидбом куће због трошкова у поступку по тужби за накнаду штете за убиство оца.
Истичући да нема сумње да су Вуковићи, као и Смолић, страдали у рату, Штрбац је рекао да је епилог био исти у 95 одсто тужби које су Срби подносили против државе Хрватске за накнаду ратне штете без обзира на то што су њихови најмилији убијени, јер нису успели да докажу да је реч о жртвама ратних злочина хрватских оружаних снага.
Односно, нису успели да оспоре да су чланови њихових породица погинули у зони борбених дејстава, што указује, како каже Штрбац, да су, по најчешћим пресудама хрватских судова, „сами криви јер су се у погрешно време нашли на погрешном месту“.
„То звучи веома ружно да ти, на пример, неком ко ти је убио сина мораш да платиш трошкове јер ниси успео да докажеш ко га је убио. Међутим, правда је једно, а право друго, а овде је реч о основном правилу у правосуђу у целом свету, по којем онај ко је изгубио спор плаћа трошкове. Нажалост, Срби не могу доказати ко им је побио најмилије, јер немају живих сведока“, објаснио је Штрбац.
Према његовим речима, тужбе Срба за накнаду ратне штете у Хрватској за већину оних који су их поднели претвориле су се у ноћну мору, иако многима то није изгледало тако 2003. године, када су добили могућност да то ураде након што је Хрватска усвојила сет закона, међу којима је био и закон о одговорности државе Хрватске за незаконите радње припадника њених оружаних снага.
Убијене целе породице
Штрбац је нагласио да је то изазвало велику горчину, јер су међу онима који морају да плате високе судске трошкове породице попут Вуковића из Медара, иако су у акцији „Бљесак“ из те фамилије страдала два брата, њихове жене и троје деце.
Саво Штрбац, председник ДИЦ "Веритас"
© Sputnik / Бранко Максимовић
Међутим, то за хрватско правосуђе није имало никакву тежину пошто је подносиоцима тужбе речено да су се сви убијени нашли у зони ратних дејстава у незгодно време и да за ту ратну штету не одговара држава.
Штрбац је указао да су у "Веритасу" имали и случај где је убијена четворочлана породица - отац, мајка и двоје деце, чији су чланови породице поднели тужбе за накнаду штете са високим одштетним захтевом, због којих су се трошкови спора повећали на вредност једног стана.
„Знам да је једна рођака, када су помрли сви ти родитељи и родбина убијених, морала да прода стан у Београду да би платила трошкове поступка, а мислим да је то била сума између 35.000 и 40.000 евра“, сведочи Штрбац.
Искуства „Веритаса“, који покушава да помогне таквим породицама, показују да се ствари нису промениле ни када је Хрватска у међувремену донела уредбу о делимичном или потпуном ослобађању плаћања судских трошкова за чланове породица ратних жртава који су изгубили спорове по тужбама за накнаду штете.
Ослобађање од трошкова само у теорији
Штрбац објашњава да је то могуће у теорији, али у пракси и није јер је уредба врло компликована, па се од подносилаца захтевају попуњени формулари на девет страница, и то тако да се упишу сви чланови породице, сва њихова примања и имовина, уз потврде о новчаним средствима, висини плате или пензије, аутомобилима и свему и свачему.
„Онда се одлучује да ли ће их ослободити у потпуности или делимично. То иде врло споро. Ми смо у десетинама случајева покушавали да помогнемо тим људима да попуне те формуларе. То се још вуче по судовима и тек је неколико случајева одлучено, а све остало се растеже у недоглед“, констатовао је Штрбац.
Окрутност уредбе на својој кожи осетила је и породица српског војника убијеног након заробљавања, којој је „Веритас“ помогао да попуни формулар за ослобађање плаћања судских трошкова у спору који су родитељи, жена и син жртве изгубили.
„Када су попунили формулар, од њих су тражени разни папири и многе друге ствари. То су људи који живе у Србији и у Хрватској имају имовину, која никоме не користи, јер су то земљиште, шуме и оранице напуштени. Међутим, то им прави огроман проблем, јер је велико питање да ли ће их због тога бар делимично ослободити плаћања судских трошкова“, оцењује Штрбац.
Овакви случајеви, како је образложио, били су сигнал да политички представници Срба у Хрватској, заједно са домаћим и међународним невладиним организацијама, затраже да сви људи којима су убијени чланови породица, али не могу да докажу ко су непосредни извршиоци, бар буду ослобођени плаћања судских трошкова.
Испоставило се да од тога нема ништа, јер Хрватска одолева и не помишља да било шта мења, иако представници СДСС-а попут Милорада Пуповца, Милошевића и Ање Шимпраге, која је заузела његово место потпредседника Владе Хрватска за људска и мањинска права, то и даље траже, преноси РТРС