ДРУШТВО

Све поскупело, ал савете дајемо џаба! (Не)обична прича са београдске пијаце усред Божићног поста

Драган Драговић - Директор, Немањица Мало Пиво, Драшко и Горан Паприкар остављају посао на Бајлонију док говоре за Спутњик. Анлизирају нам како на пијацу и на њихове животе утичу криза и инфлација. Новембар у Београду, период Божићног поста.
Sputnik
Њих тројица су изузетак. Цене дижу и спуштају у зависности од тога да ли купац има или нема пара, а за пазар не маре. Пијаца је њихова друга кућа и битније им је да „испоштују човека“ него да зараде.
Драган Драговић, кога колеге из поштовања зову „Директор“, већ двадесет година продаје кућну хемију са своје тезге. Иако гази седму деценију, зиму је престао да осећа, никада није уморан и срастао је са пијацом.
Пијаца
Када Директора нема, сведоче нам остали, као да ни пијаца није ту. Признаје нам да не пости и да „ручак не може без меса“, али воли повремено да поједе бранцин. То га, сетно нам прича, сећа на родни крај који је сада у Хрватској. Драган Драговић се после 1995. године и етничког чишћења Срба никада више није вратио ни у свој Книн ни на приморје.

Наша риба на пијаци је много поскупела и не знамо како да се боримо. Многи људи сваки петак посте, а цена рибе је отишла. У последње време најчешће се купује скуша али и она је поскупела. Раније је била двеста и нешто, сад је триста и нешто динара и то је озбиљан проблем. Јефтиније ми је да одем сам у Хрватску, уловим рибу и донесем је овде замрзнуту у здјели, калкулише Директор Драговић за Спутњик.

Продаја свеже рибе
Он додаје још и то да је данас јефтиније купити кило печења него рибу.

Мало Пиво и печурке

Немањица Мало Пиво са тезге за печурке и коштуњаве плодове тврди како је цена његових производа остала непромењена. На питање што га пријатељи зову „Мало Пиво“ одговара логично - „па зато што стално пијем мало пиво“.
Пијачна тезга са печуркама

Цене шампињона и свих осталих производа остале су исте, нису се мењале. Само је риба поскупела. Ораси су остали на истој цени од 1000 динара, показује нам Немања асортиман.

Он објашњава и како долази до малверзација у погледу продавања печурака. Лично је упознат са процесом препродавања одстајалих шампињона и зна тачно на којим се тезгама продају, али одбија да именује продавце. Након што печурке истекну, велики продајни ланци им продужавају рок трајања једном до двапут, након чега их дају пијачним продавцима који их излажу у гајбе и продају по нижој цени. Немања не практикује ове методе зарађивања већ му робу лично из Липовичке шуме доноси један од најчувенијих печуркара у свету гљива – Небојша Репић.
Пијачна тезга са печуркама

Када Репић убере печурку ту нема грешке – роба је првокласна, уверава нас Немања Мало Пиво.

Пост на пиву

Што се тиче утицаја економије на верске обреде, ни то није прошло без последица. Драшко нам објашњава, са становишта верника, како је постало све теже и теже придржавати се поста уз постојеће цене намирница. За човека попут њега, који ради тешке физичке послове, битно је да једе бар рибу, а то је све мање изводљиво.
Редовно постим, верник сам, али риба је поскупела, све је поскупело, чак и конзерве туњевине. Тешко се сналазим што се тиче поста, али трудим се да наставим даље, јада нам се Драшко.
Конзерве рибе на пијачној тезги
На питање, шта ради у време поста када му понестане намирница, а конзерве туњевина и сардина му досаде, Драшко одговара да пије пиво.

Јужна пруга

Са друге стране, потпуно другачији поглед на цене, храну, пијацу и живот уопште, има Горан Тошић, продавац паприка из Врања. Њега не занима ни инфлација, ни економска криза, ни рат у Украјини, нити минимална потрошачка корпа.
Паприка на пијачној тезги

Ја сам увек имао пара, баш зато што сам их трошио. Пара мора да се обрће. Нисам ја неки Газда па да се разбацујем, али увек сам имао довољно за себе и за кућу. Једна година буде боља од друге, друга гора од треће и тако даље, у круг. Неће се мој живот ништа страшно променити ко год у свету да победи. Ја лично не бих волео да се Америка пита, тога нам је преко главе. Американци и ови наши комунисти су ко куга, њих што даље од нас. А ово да л' ћу продати кило ил два паприке, мање или више, није битно. Моје паприке су доле са југа, цену нисам дизао и боли ме уво да је дижем. Ето толико, закључио је Горан Тошић за Спутњик

Поскупело је све на Бајлонију пред празнике. Само се добар дух и „практични животни савети“ добијају – гратис.
Коментар