Зашто је све већа гужва испред београдских пекара кад падне мрак

„Од акције - "два за један" - корист имају сви, а ми скоро да не бацамо храну, а то је и грех“, прича за Спутњик власник пекаре.

Осамдесеттрогорогодишњи пензионер Љуба Поповић стигао на ред:

"Дошао сам да питам да ли има онога што купујем, па да дођем у осам сати. Пазарим сендвиче, то узимам за вечеру, а од осталих ствари купујем углавном пецива са сланином, исплати се", представља нам свој избор чика Љуба.

Редовна је муштерија, а сад је дошао мало раније, пре осам, да испланира вечеру.

Све је више оних који код свраћају у вечерњим часовима. Ненад Ћосовић, власник пекаре није се двоумио да ли ће да уведе попуст. Признаје да су се услови пословања у последње време променили, криза је све осетнија, куповна моћ опада, а малим пекарским радњама је тешко да опстану поред ланаца пекара, чије радње ничу на сваком кораку.

"Све је теже, посебно због поскупљења сировина. Све је поскупело и то више пута, драстично, почев од брашна, па надаље… Некако се сналазимо", вели Ћосовић.

Његове муштерије су задовољне. Студенткиња Јована се сећа да је и код средње школе имала пекару која је нудила исту погодност, а сада јефтиније пазари после предавања.

"Акција је супер. Мислим да је лепо да се не баца вишак хране, сигурно би то бацили кад се не прода до краја смене, овако се заправо поспешује да се све купи. С друге стране, људи који су социјално угрожени могу себи храну да приуште касније у току дана, да рецимо купе два хлеба, уместо један. То је супер".

Пензионер Љуба Поповић има времена да обиђе и друге пекаре у центру града, додаје да већина примењује овај систем, али само ако не раде непрекидно.

"Ево имате преко пута ову пекару која ради целу ноћ, а док је радила до десет и она је давала попуст. Она горе код Скадарске која ради до десет, и она даје. Тако муштерије уштеде, мало тамо, мало вамо и ето, сналазимо се", каже Поповић.

Снежана Ристић у пекари ради пуних осам година. За Спутњик каже да акцију "Два по цени једног", користи углавном комшилук, људи који знају, махом су старији, пензионери, мада има и млађих.

"Купују све, пицу, штап са сланином, панцероте, виршле и увек ме питају да ли је свеже, да ли може да стоји за сутра, да ли може да се стави у замрзивач. Људи који то питају, они углавном купују на више, већу количину, а имате млађих људи који долазе и узму по две, три стварчице, неко оставља за ујутро, за доручак".

Она додаје да се све више купује увече, да је праћење куповине у пекарским радњама одличан репер економског стања.

"Померило се доста у односу рецимо на прошлу годину, знало је да остане пецива, сада чак и суботом када немамо пуно посла поподне, не остане пуно робе. Све више људи долазе током попуста и узимају више, већу количину".

Ћосовић није учио пекарски занат, али се добро сналази у овом послу већ осам година, чак и помаже главном пекару када за тим има потребе.

Упитан шта је раније радио са хлебом и пецивом које се не прода, он каже:

"Углавном сам давао неком ко то користи за исхрану животиња, оно што се накупи у пар дана. И сада остане, али пуно мање".

Правила за пријављивање ове погодности, провлачење попуста од 50 одсто кроз касу, нема, па се пекари довијају тако што један производ продају, а други донирају, поклањају.