Пакети санкција западних земаља Русији могли би донети прекретницу на глобалном нафтном тржишту пошто отпочне примена забрана увоза руске нафте морским путем европским земљама (сем изузетих: Мађарске, Словачке, Чешке, Бугарске и Хрватске).
Како је све то у пакету са одлукама Г7 и ЕУ о ограничењу цене руске нафте могло би се десити да тржиште „црног злата“ буде поприлично уздрмано – сматрају неки економисти. Своју одлуку по питању пласмана нафте у тим новим условима чланице ОПЕК+ донеле су јуче. Представници 13 чланица ОПЕК-а предвођених Саудијском Арабијом и њихових 10 савезника, које предводи Русија договорили су се да наставе са смањењем испорука.
Русија је поручила да неће испоручивати нафту онима који јој ограничавају цену.
А, већ су почели изузеци. Јапан је јутрос објавио да су од ограничења цене руске нафте на 60 долара по барелу изузете пошиљке из пројекта Сахалин 2, где ус јапанске фирме сувласници.
Биће занимљиво посматрати како се спроводи овај пакет санкција јер, подсетимо, Индија, Кина, Грчка и Турска већ користе принцип препродаје руске нафте и деривата добијених њиховом прерадом купцима из земаља које, наводно, неће више да троше овај енергент из Русије.
У склопу одустајања од руског гаса ово ће свакако утицати на глобално тржиште енергената.
О томе, али и како ће се одразити на Србију – хоће ли нафтни деривати поскупети код нас због тога што се ЈАНАФ-ом неће више моћи „возити” руска нафта у емисији „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са стручњаком за енергетику Милошем Здравковићем.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког понедељка у 21.00.