Карло V је био један од најмоћнијих људи 16. века јер је више од 40 година био на челу царства које је заузимало већи део западне Европе и Америке.
Стручњацима из француског Института „Лориа“ требало је шест месеци да одгонетну писмо које је Карло 1547. послао свом амбасадору у Француској, у време ратова за наследство између Шпаније и Француске. Писмо је вековима лежало заборављено у архиву књижаре у Нансију.
Сесил Пјеро, криптограф у Институту „Лориа“, први пут је чула за његово постојање 2019. године и након дугог истраживања успела је да га пронађе две године касније. На писму је био потпис Карла V, али је оно било потпуно неразумљиво.
У мукотрпном послу, у којој су јој помагали и компјутери, Пјероова је прво растумачила везе између неких од 120 симбола које је цар користио.
„Целе речи биле су шифроване једним јединим симболом“, изјавила је она новинарима.
Цар је уз то самогласнике који долазе после сугласника заменио ознакама, за шта је надахнуће вероватно нашао у арапском језику.
У другом писму користио је симболе који нису значили ништа како би заварао супарнике који би покушали да дешифрују његове поруке.
До напретка у тумачењу дошло је у јуну ове године када је Пјероова успела да дешифрује целу фразу у писму.
Стручњаци института су после тога дешифровали писмо уз помоћ још једне историчарке, Камил Десенклос. Она је изјавила да је „реткост прочитати писмо које нико није успео да прочита 500 година“.
Премда је Карло V три године раније потписао мировни споразум с француским краљем Франсоом I, односи међу њима и даље су били напети, објаснила је она.
У писму се тако говори о гласинама да се у Француској кује завера с циљем да се Карло V убије. Иако о томе у писму нема превише појединости, стиче се утисак да се Карло V тога бојао, рекла је Десенклосова.
Историчари се сада надају да ће пронаћи и остала писма између цара и његовог амбасадора да би добили увид у цареве стратегије у Европи, пренео је „Јутарњи лист“.
„Вероватно ћемо у годинама које долазе открити пуно сличних ствари“, поручила је историчарка.