А таквих је у српском тиму бар неколико и све је било евидентно на Мундијалу у Катару – дефицитарна је позиција дефанзивног везисте, десног и левог класичног бека, а све би то Пикси могао да пронађе управо у Русији.
Здјелар је играч са дефанзивним задацима у везном реду, препознат је као велики борац и радник на терену, може да покрије огроман простор, уме да пошаље и сјајне пасове ка нападачима, а краси га капитенски менталитет.
Све је то Здјелар градио кроз године најпре у матичном ОФК Београду, потом Олимпијакосу и затим Партизану, истовремено играјући за младе селекције Србије, а у једној од њих је постао и првак света, 2015. године.
Здјелар и Рајковић славе
© AFP 2023 / MICHAEL BRADLEY
Већина његових исписника је већ дуго у сениорском тиму Србије, поједини чак и не играју толико у континуитету, али су готово увек ту, док летошње појачање московског ЦСКА није још на Пиксијевом радару.
А могао би да буде, руска лига је изузетно захтевна на физичком и менталном плану, а управо су то недостаци које је Србија показала на Мундијалу у Катару.
Још један дугогодишњи млади репрезентативац је Здјеларов саиграч у московском ЦСКА и покрива још једну дефицитарну позицију – ради се о бившем десном беку Црвене звезде Милану Гајићу који се није прославио у црвено-белом дресу, али је у Москви успео да се избори за статус првотимца и један је од најбољих играча на својој позицији у руској Премијер лиги.
Није баш најлакше добити такав епитет, руска лига је и даље пуна врхунских крилних нападача и Гајић је сваког викенда у директном удару са њима па је некако нормално очекивати да се у наредном периоду нађе на Пиксијевом списку, сада када је евидентно да је игра са крилним бековима офанзивних карактеристика изузетно ризична и да често може да створи велике проблеме.
У Катару је до изражаја дошла и „рупа“ на левом боку, нарочито када улогу крилног бека игра Филип Костић, изразито офанзивни фудбалер који у комбинацији са Страхињом Павловићем, као левим штопером, може да буде велика опасност за ривала, али и за српски тим.
Много проблема је било по тој страни где је једно од одличних решења, за класичног левог бека, Филип Младеновић, момак који већ годинама бриљира у пољском шампионату и има један од најбољих центаршутева у актуелној екипи Србије, али и у том сегменту би Пикси могао да пронађе бар опцију више у Русији.
Ради се о Мирославу Богосавцу, такође некадашњем младом репрезентативцу који је, у односу на Здјелара и Гајића, прилично далеко од сениорског националног тима, али је свакако добро имати бар још једног играча на дефицитарној позицији, с обзиром на то да наступа у континуитету за Ахмат и има прилично добре оцене.
За будућност српског фудбала би веома значајно било да бар „закључа“ Михајла Бањца, бившег играча ТСЦ из Бачке Тополе, а садашњег члана Краснодара јер је централни везиста са 23 године, висином од 186 центиметара, сјајном техником и осећајем за асистенцију играч кога не би требало допустити евентуално некој другој држави, а како је кренуо да игра у Русији каријера може само да иде узлазним током.