Многи мисле да немају шансе против Ембапеа, Гризмана, Жируа и компаније, који су актуелни светски шампиони, али не заборавите да је Енглеска у протеклих 5-6 година израсла у озбиљан такмичарски тим који може да победи свакога.
У правом тренутку за „Горди Албион“ пробудио се Хари Кејн који је против Сенегала у осмини финала (3:0) постигао првенац на Мундијалу.
Енглеска - Сенегал
© AP Photo / Hassan Ammar
Чак ни лични проблеми које имају дефанзивац Бен Вајт и нападач Рахим Стерлинг због којих су одсутни из Катара нису се одразили на учинак Енглеза на Мундијалу.
Саутгејтов тим је показао велике амбиције убедљивом победом над Ираном од 6:2 на старту Мундијала када су се готово сви офанзивци распуцали и уписали у стрелце.
Џуд Белингем је већ на том мечу истакао кандидатуру за најбољег играча Мундијала која му не гине, ако Енглеска оде до краја.
Најслабију партију пружили су против САД у другом колу, а чак ни тада нису били савладани јер је голман Пикфорд сачувао мрежу и реми (0:0).
Америка и Енглеска
© AP Photo / Hassan Ammar
Можда су на том мечу исувише респектовали Амере и омогућили им да освоје бод како би остали у игри за нокаут фазу.
У сваком случају, згромили су Велс у последњем колу (3:0) и као први из групе прошли у нокаут фазу. Сенегал се у осмини финала испоставио као лакши тренинг јер су му „спаковали“ три комада за 18 минута. А стекао се утисак да Енглези могу да постигну гол кад хоће и ако то хоће.
Изузев голмана Пикфорда и везисте Деклана Рајса, сви преостали стартери Енглеске имају оцене преко седам за учинак на претходне четири утакмице, што говори да су тим у форми.
Зато, против Француске никако не отписујте унапред екипу Гарета Саутгејта, који мајсторски води ове момке на великим такмичењима.
Фудбал дефинитивно може да се врати кући овог Божића, ако треба и кроз продужетке и пенале.