Овако хапшења осумњичених за покушај државног удара у Немачкој коментарише дугогодишњи дописник листа „Политика“ из те земље, Мирослав Стојановић.
Јача полицијска присмотра
Друго изненађење за безбедносне службе, према његовим речима, јесте колико је завера отишла далеко – сада се испитује колико је завереничка мрежа дубоко продрла у државне органе, с обзиром да се међу ухапшенима налазе два војника, од којих је један припадао штабу врло важне специјалне јединице, као и бивша посланица странке Алтернатива за Немачку (АфД) и бивши угледни судија у Берлину, Биргит Малзак-Винкеман.
Према Стојановићевом мишљењу, Алтернатива за Немачку ће се сада наћи под јачим рефлекторима немачких безбедносних, јавних и тајних служби. Наш саговорник подсећа да се неколико посланика ове странке већ налазило под „безбедносном обрадом“. Такође ће се на ту странку вршити и медијски притисак.
„Сада ће на АфД полицијска присмотра бити далеко већа, али и на демонстранте који су протестовали, прво због мера против пандемије, а сада због инфлације, нападајући владу и парламент“, каже Стојановић.
Они ће, додаје он, у медијима бити нападани као „непријатељи демократије“, а политичка ситуација у Немачкој биће више усијана. То је, према Стојановићевом мишљењу, једна од последица данашњих хапшења.
Какве су везе „Грађана рајха“ са Бундесвером
Организација „Грађани рајха“ оптужена је да је чинила завереничко језгро. Ради се о екстремистичкој организацији која не признаје институције Савезне Републике Немачке. Према проценама безбедносних служби, има око 21 000 чланова, од чега је нешто више од хиљаду екстремно радикално и спремно да употреби силу у обрачунима са политичким противницима, наводи наш саговорник.
Међутим, оно на шта ће безбедносне службе посебно обратити пажњу јесте веза ове групације са оружаним снагама, Бундесвером. О везама између припадника Бундесвера и полиције са екстремистичким групама и раније се говорило, али сада ће се том питању поклонити посебна пажња, поготово зато што Немачка енормно повећава војни буџет (на 100 милијарди евра) и број војника.
„То ствара неку врсту опасности за будућност Немачке, али и њени суседи према томе бивају зазорљиви. Јер, без обзира на то што је Немачка правна држава и стабилна демократија и овај случај показује да може да се изазове доста узнемирења и неку врсту грађанске несигурности“, сматра Стојановић.
Оно што се може закључити из извештаја безбедносних служби, ради се о спрези конзервативних кругова, пословних и политичких, војске и племства, што Стојановића подсећа на време када је нацистичка партија, од периферне странке, великом брзином дошла на власт.
„Не бих правио директна поређења, али сасвим сигурно има основа за забринутост“, напомиње он.
Ко је принц Хајнрих, несуђени „регент“
Принц Хајнрих Ројс XIII од Грајца осумњичен је да се налазио на челу завереника и, према извештајима безбедносних служби требало је да заузме место „регента“. То је својеврсна новост, с обзиром да племство у модерној Немачкој нема велики политички утицај, каже Стојановић.
Изузеци су бивши министар одбране, конзервативац барон Карл Теодор цу Гутенберг, чију је политичку каријеру запечатила афера са плагираним докторатом и гроф Александар Ламбсдорф, либерал и члан Бундестага. Председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен је удата за племића.
Што се принца Хајнриха тиче, он је потомак чувене племићке породице која је владала тириншким земљама од XII века. Међу његовим прецима има старешина Тевтонског витешког реда и значајних немачких државника, а његова породица је у сродству са већином краљевских кућа Европе.
Принц Хајнрих означен је као вођа „Грађана рајха“ и познати су његови ставови о томе да Немачка није суверена држава, већ марионета САД и Велике Британије. До сада је радио као финансијски консултант.