Доношењем одлуке о повећању референтне каматне стопе и стопа на депозитне и кредитне олакшице, НБС наставља да пооштрава монетарне услове и утиче на ограничавање секундарних ефеката раста цена путем инфлационих очекивања и тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције, наводи се на сајту НБС.
Ово је девето узастопно повећање референтне камате НБС, с којим је од априла ове године она повећана за укупно 400 базних поена, односно са један одсто, колико је била почетком априла, до пет одсто колико износи сада.
„Преношење ефеката досадашњег заоштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма путем канала каматне стопе. Истовремено, Народна банка Србије ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности, у знатној мери доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру“, наводи се у саопштењу.
Извршни одбор НБС је истакао да се економија Србије и даље суочава са знатним трошковним притисцима из међународног окружења, иако има назнака њиховог попуштања.
Притом, и даље изражене геополитичке тензије и волатилно кретање светских цена енергената и хране претходних месеци под утицајем бројних фактора на страни понуде и тражње упућују на опрезност монетарне политике Народне банке Србије, наводе из централне банке.
Из НБС наводе како је „наставак заоштравања монетарних услова неопходан је чак и у амбијенту преовлађујућег утицаја фактора на страни понуде на инфлацију, како би се одлучно утицало да она не буде постојанија у дужем периоду и како се не би додатно проширила“.
„Одлучујући да постепено и одмерено пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту, Извршни одбор је имао у виду да кретање инфлације у Србији, која је у октобру износила 15 одсто међугодишње, и даље у највећој мери одређују глобални трошковни притисци. Укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста“, саопштено је из НБС.
Процена НБС је да је БДП у Србији забележио реални међугодишњи раст у трећем тромесечју од један одсто, незнатно ниже од процене Републичког завода за статистику (1,1%). На успоравање привредне активности утицали су суша и лошија пољопривредна сезона, смањење спољне тражње, настављен раст трошкова у производњи, пад у сектору енергетике због ниског водостаја. НБС наводи да је висок раст производње забележен у сектору рударства.