Отворена изложба о логору на Старом сајмишту у „Народном музеју Србије“ /фото/

Поздрављајући бројне званице, директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић је истакла да је изложба симболично отворена на дан почетка интернирања у Јеврејски логор Земун 1941. године.

Према њеним речима, изложба представља драматичну трансформацију Београдског сајмишта у место масовног заточења, смрти и разарања током Другог светског рата.

Изложба „Логор на Београдском сајмишту” у Народном музеју Србије

Изложбу је отворила помоћница у Министарству културе за културно наслеђе и дигитализацију Данијела Ванушић која је подсетила да је Старо сајмиште до ове године био једини необележени логор на простору данашње Србије, који је "више од седам и по деценија као простор мучилишта и губилишта био препуштен забораву".

Ванушић је истакла да је захваљујући одлучној иницијативи државе Србије од 2019. године учињен историјски искорак, и почело је систематско обнављање сећања на логор терора на територији Независне Државе Хрватске, а под немачком контролом.

Први београдски сајам, грађен као значајан привредни и трговачки комплекс, по избијању Другог светског рата постао је стратиште, место стравичног страдања

"У њему су Јевреји, Срби и Роми зверски пребијани, вешани и стрељани. Умирали су од глади, зиме и болести", подсетила је Ванушићева.

Према њеним речима, догађаји и личности не смеју бити заборављени јер су "поуздани путоказ и чврст доказ нашег колективног одређења да се боримо против идеја дискриминације мржње и да се не одричемо основног људског права да живимо у слободи".

Камион-гасна комора познат из историје као душегупка

Директорка Меморијалног центра "Старо сајмиште" Кринка Видаковић Петров је рекла да јој је част што је „Народни музеј“домаћин њихове прве изложбе. Она је истакла да је изложба прилика да се предоче чињенице о логору на Старом сајмишту које су "нажалост недовољно познате у нашој средини" и да "заједно одамо пошту жртвама нацистичког логора чији се остаци налазе у срцу данашњег Београда".

Према њеним речима, у првој фази на сајмишту је био Јеврејски логор Земун, са интернираним преосталим Јеврејима из Србије, који су готово сви ликвидирани до пролећа 1942. године, а било је и Ромкиња са децом.

Преживеле логорашице на отварању изложбе у Народном музеју

"Логор Сајмиште је један до најранијих примера коначног решења у Европи, а истиче се што је баш ту коришћена душегупка, покретна гасна комора, претходница много већих стационарних у Аушвицу и другим нацистичким логорима", подсетила је Кринка Видаковић Петров.

Према њеним речима, у другој фази је ту био Прихватни логор Земун за претежно српске цивиле и припаднике устаничких покрета са подручја усташке НДХ, Србије и региона, који су у мају 1944. Немци предали властима НДХ, и постојао је до јула 1944. године.

Рабин Исак Асиел на изложби „Логор на Београдском сајмишту”

"Од укупно око 40.000 заточеника страдало је око 17.000 што значи да је логор Сајмиште на подручју данашње Србије био највећи нацистички логор по броју заточеника и жртава", нагласила је Кринка Видаковић Петров.

Према њеним речима, Сајмиште је "симбол страдања Јевреја Србије, српских Рома и Срба, али пре свега је симбол страдања свих оних које су окупационе власти прогласиле непријатељима".

Делови бетонске конструкције Централне куле на Старом Сајмишту

Изложба аутора Милана Кољанина и коауторке Асје Драче Мунтеан на бројним панелима доноси фотографије заточеника, просторија, писама и докумената, као и кратки стрип Александра Зографа о савезничком бомбардовању које је 1944. године погодило и Старо сајмиште.

Кринка Видаковић Петров је напоменула да посетиоци овом изложбом улазе "у логорски свет мрака, страха, безнађа, тескобе, обезличења, немоћи и безнађа".

Логор на Старом београдском сајмишту био је највећи немачки логор не само у окупираној Србији, већ и на европском Југоистоку.

Отварање је пратила и кратка видео - инсталација Богдана Шпањевића и Јоване Блануше, а изложбу је финансирало Министарство културе Србије.

Меморијални центар “Старо сајмиште” је установа културе основана 2022. са циљем да негује сећања на жртве Јеврејског пролазног логора Београд - Топовске шупе, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун на некадашњем Београдском сајмишту, пренео је Танјуг.