Ове антропоморфне саркофаге су у марту и мају пронашли тимови Националног института за превентивна археолошка истраживања током припрема за радова на реконструкцији стуба катедрале, делимично уништеног у пожару у априлу 2019.
Потом су артефакти поверени Форензичком институту у Тулузу, задуженом за њихово отварање и проучавање костију покојника и других предмета присутних у гробницама.
Гробнице су откривене у делу који се користио као складиште за скулптуре и фрагменте оригиналног кровног покривача катедрале из 13. века, закопаног испод пода у попречном броду цркве, који је сазидан тако да раздваја светилиште од остатка цркве. Налазили су се на различитој локацији и дубини, али су оба ковчега била у добром стању.
Саркофаг који је откривен први, у марту, датира из периода између 14. и краја 17. века, наводи руководилац ископавања Кристоф Беније. У њему се налазе остаци балзамованог човека чији идентитет још није утврђен.
Према Ерику Круберију, антропологу са Универзитета у Тулузу III који је учествовао у анализама, овај човек je имао „између 25 и 40 година“, „од малих ногу је јахао“, „имао је благу деформацију лобање“ и вероватно туберкулозу, рекао је он на конференцији за новинаре у Тулузу. Он је вероватно био веома угледан, јер је „само“ четири одсто племства имало је могућност да буде балсамовано или има оловни ковчег“, подсетио је он, пише Франс 24.
Што се тиче првог саркофага, његова локација је тачно одређена, а садржао је епитаф, медаље и плочу на којој се помиње каноник Антоан де ла Порте. Он је преминуо у 83. години 1710. године, а био је кардинал чији се портрет чува у Лувру.
Сахрањивање у катедрали практиковано је током средњовековног и модерног периода. „Тражена места“ била су код певнице, где су сахрањени епископи и архијереји. Прелазак преко трансепта је стога био место веома популарно међу угледним људима и каноницима, присећа се Кристоф Беније.
„Више од 300 људи је сахрањено у Нотр Даму” и ова врста сахране је „резервисана за елиту” јер је „олово било веома скупо”. Из ових остатака узето је 200 узорака који тек треба да буду детаљно анализирани. Тако ће се вршити датирање угљеником, а први резултати се очекују у првој половини 2023. године.
