Доскора најутицајнија политичарка Европе, бивша немачка канцеларка Ангела Меркел практично је бацила „политичку бомбу“ признајући у интервјуу за магазин "Цајт" шта је права суштина споразума из Минска, који су издејствовале Француска и Немачка (2014) – да је то био покушај да се „купи време за Украјину како би ојачала“.
Приступ је исти као и код нас
Она је својом изјавом не само раскринкала намере Запада, него практично довела у питање искреност и намеру у спровођењу свих међународних споразума у које су европске и неке светске силе биле умешне или биле гарант.
Зоран Миливојевић, дипломата у пензији, сматра да је занимљив расплет око судбине Минских споразума јер да су они поштовани не би ни било сукоба у Украјини.
„То показује карактер Запада у односима према трећима и да споразуми не значе само поверење између оних који их закључују него и поверење у вези са намерама и добром политичком вољом да се о нечему споразумеју што има стратешко значење,“ истиче Миливојевић.
То би, додаје наш саговорник, могло да буде и за нас искуство и да по том моделу и принципима не треба ни да чуди какав је однос Запада према Бриселском споразуму.
„Имајући у виду да је иза тог споразума конкретно стала Европска унија, по аналогији може се сматрати да је приступ исти и да је и у случају Бриселског споразума цела идеја била да се покуша да се ојача та такозвана државност Косова, а да се после примењују ове мере, односно, да се под притиском испослују нека решења као наметнута, а Србија да се сломи,“ објашњава Миливојевић.
Жеља Запада са апсолутном контролом
Како каже, мисли да су ове Меркелове речи озбиљна порука и да она говори о карактеру настојања Запада да контролише глобалне односе.
„Исто тако и да контролише стање у појединим регионима и местима где је њихов интерес заступљен. Када то кажем, конкретно не мислим само на Русију, него то може да важи и за Западни Балкан, али и за пацифички регион и за неке друге области где постоје западни интереси, и где постоје такве ситуације где има неких споразума који су на снази онолико колико то одговара западним интересима. Оног тренутка када престане да им одговара, ти споразуми их више не обавезују. То значи да, ако се око нечег постигне споразум то не значи да иза тога и стоје,“ мишљења је саговорник Спутњика.
Кршење споразума још од 1999.
Подсећања ради, што се тиче Косова и Метохије, споразум и донете Резолуције западне силе почеле су да се крше од тренутка кад су донети 1999. године. Прво су Унмик а касније и Еулекс многе надлежности пренели на приштинске институције, иако на то нису имали право, да би се стигло до опремања војних снага Приштине, што је такође кршење свих споразума, и то још пре Бриселског.
Бриселским споразумом се стигло до тога да је север Косова интегрисан у правни и политички систем Косова, док обавеза око формирања Заједнице српских општина није испуњена, а с обзиром на понашање и речи актуелног такозваног косовског премијера кога Запад подржава Аљбина Куртија, то се неће ни десити јер, како је рекао, он „не испуњава дечије фантазије Београда“.
Овоме треба додати и тачке из немачко-француски предлога који који, ако је судити по расположивим информацијама, није у интересу Србије од старта а који покушавају да нам наметну као решење за косовски проблем.
Сличнан су искуства и у Босни и Херцеговини, где је мировни Дејтонски споразум фактички постао сметња сопственим творцима са Запада, јер докле год он је на снази не могу да централизују БиХ и тако укину Републику Српску.
Кад је реч о Минским споразумима, реагујући да изјаву Меркелове, портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова навела је да је бивша канцеларка тиме признала да Немачка никада није намеравала да примени споразум, заједно са другим западним земљама.
„САД и њени савезници су само симулирали да подржавају резолуцију Савета безбедности УН којом је отпочет пут ка примирју док се истовремено у Украјину пумпало оружје,“ истакла је Захарова.